Poplave prete Njujorku, Londonu, Dubrovniku…

Uz pomoć svojih specijalnih alata, Nasini naučnici zaključili su kojim priobalnim gradovima u svetu preti najveća opasnost od potapanja u slučaju topljenja određenih delova ledenog pokrivača Grenlanda i Antarktika, a zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, iako se Grenland i Antarktik nalaze daleko od Njujorka i Londona otapanje leda može ovim metropolama naneti ozbiljne probleme. Tačnije, nivo mora će se podići toliko da će zbog toga biti promenjen izgled mnogih obala u svetu.

Ovaj uticaj će biti različit u pojedinim gradovima i neće biti istog stepena, tvrde stručnjaci iz Nase. Kakve će posledice na koji deo Zemljine kugle imati topljenje glečera zavisi od toga koliko će vode oticati i kuda.

Naučnici Nasine laboratorije za mlazni potisak su napravili GFM (Gradient Fingerprint Mapping), virtuelni globus, na kome je moguće pronaći 293 priobalna grada i videti na koji način će topljenje leda uticati na svaki od njih.

Kada bi se na Grenlandu otopila samo tri glečera nivo mora bi porastao za deset centimetara, predviđa NASA, što je velika pretnja po istočnu obalu SAD. A zbog toga bi Njujorčani trebalo da budu najzabrinutiji jer im s Grenlanda prete tri velika glečera na severoistoku i tri na severozapadu.

Londonu, takođe, preti nestanak, dok će Sidnej brinuti o stanju leda na severu i severoistoku Antarktika. Ako se zapadni deo Antarktika obruši, nivo mora bi porastao za 1,2 metra.

I Evropi se zbog topljenja zapadnog dela Grenlanda predviđa potop, tačnije gradovima Tromsu, Oslu, Atini, Sirakuzi i Dubrovniku.

Iako je proces topljenja ledenih površina na Grenlandu imao znatan uticaj na okolinu u prošlom veku, naučnici upozoravaju da će u 21. veku on biti još veći.

„Gradovi i države pokušavaju da naprave planove za ublažavanje posledica poplava, ali moraju da razmišljaju 10 godina unapred i procene rizike na isti način kao i osiguravajuća društva”, rekao je naučnik Erik Ivins, preneo je Bi-Bi-Si.