Veliki rat u delima srpskih modernista

Sa na­slov­ne stra­ne knji­ge „Fik­ci­ja kao sve­do­čan­stvo” (Do­si­je stu­dio, 2017) Du­nje Du­ša­nić po­sma­tra vas pred­sta­va an­đe­la ona­ko ka­ko ga je vi­deo Pa­ul Kle na jed­noj od svo­jih sli­ka. U ci­ta­tu Val­te­ra Ben­ja­mi­na, ko­ji autor­ka na­vo­di unu­tar šti­va, kri­je se od­go­vor na pi­ta­nje za­što baš ovaj iz­bor ilu­stru­je de­lo ko­je se ba­vi is­ku­stvom Pr­vog svet­skog ra­ta u pr­o­zi srp­skih mo­der­ni­sta. Ben­ja­min, na­i­me, pi­še: „Kle ima sli­ku ko­ja se zo­ve „An­ge­lus No­vus”.

Na njoj je pri­ka­zan an­đeo ko­ji iz­gle­da ta­ko kao da na­me­ra­va da se uda­lji od ne­če­ga či­me je fa­sci­ni­ran. Oči su mu raz­ro­ga­če­ne, usta otvo­re­na, a kri­la ra­ši­re­na. Ta­ko mo­ra iz­gle­da­ti an­đeo isto­ri­je. Li­ce je okre­nu­to pr­o­šlo­sti. Ono što mi vi­di­mo kao la­nac do­ga­đa­ja, on vi­di kao jed­nu je­di­nu ka­ta­stro­fu što ne­pre­kid­no go­mi­la ru­še­vi­ne na ru­še­vi­na­ma i ba­ca mu ih pred no­ge. Ra­do bi se za­u­sta­vio, bu­dio mr­tve i sa­sta­vljao ono što je raz­bi­je­no.”