Razmišljaj čulima, osećaj umom

Fenomeni velikih savremenih izložbi – uz obnavljanje njihove vitalnosti, izoštravanju identiteta pa i negovanju tradicije – ogledaju se u angažovanju velikog kreativnog potencijala, strategiji pažljivog fokusiranja recentne scene i validnim kritičarskim recepcijama. Bijenale vizuelnih umetnosti u Veneciji, 52. izdanje, predstavlja jedan takav internacionalni događaj, najstariji i, sudeći po obimu koji se u svakom novom izdanju uvećava, najveći i još uvek veoma prestižni pregled savremenog vizuelnog stvaralaštva.

Samim tim, liderska pozicija umetničkog direktora i kompetentnost selektora ovakve manifestacije posebno je zahtevna i odgovorna, a ove godine je prvi put u istoriji Bijenala poverena Amerikancu, Robertu Storu. Pored toga što je ličnost zavidnih profesionalnih referenci, Stor je slikar, kustos i profesor, predsedavao je 2006. žirijem na Oktobarskom salonu u Beogradu. Može se reći da ova činjenica, samo jedna u nizu negovanja komunikacijskih veza, potvrđuje pozitivan aspekt potrebe o umrežavanju Srbije u internacionalni umetnički kontekst.

Naslov izložbe obično akcentuje autorski koncept umetničkog direktora i otkriva njegove selektorske aspiracije. U slučaju Roberta Stora, dihotomija poetičnog i provokativnog naslova "Razmišljaj čulima, osećaj umom" (pozajmljen refren pesme), stabilizovana je svojim dodatkom Umetnost u vremenu sadašnjem, čije je eksplicitno značenje u isto vreme fleksibilno i otvoreno za različite idejne i estetske diskurse. Vođen tako postavljenim konceptom Stor je svoju međunarodnu selekciju od 100 autora postavio u italijanskom Paviljonu i Arsenalima, a u toj podeli, u dva različita ambijenta, vodio je računa, pre svega, o svojstvima umetničkih radova i njihovim prostornim konceptima.

Centralna postavka u Italijanskom paviljonu – u kontekstu Bijenala i njegovog koncepta idejno i estetski razuđene mega-izložbe – dobrim delom ima gotovo svečarski karakter muzejske postavke proverenih standarda. To se najpre odnosi na radove magistralnih pojava u umetnosti druge polovine 20. veka, od najstarije Luisa Buržua, Elsvorta Kelija, Gerharda Rihtera, Roberta Rajmona, Brusa Nojmana, Danijela Birena do Dženi Holcer, Rejmond Petibonda, Zigmar Polkea, čiji recentni radovi potvrđuju zavidnu stvaralačku aktuelnost i vitalnost.

Na fasadi italijanskog Paviljona je projekat u duhu konceptualnih jezičkih radova Lorensa Vajnera (Lawrence Weiner), značajne figure u istoriji konceptualne umetnosti. Rad Amerikanke Nensi Spero, provokativna plafonska instalacija vodi u smirenije slikarske odaje ovog paviljona. Vrstu omaža nedavno preminulim doajenima svetske scene uključivanjem njihovih radova – Martin Kopenberger, Sol Le Vit, Feliks Gonzales Tores ili Čen Zen- Stor integriše intelektualna, emotivna i perceptivna svojstva njihovog dela u korpus umetničkih ideja 21. veka.

Storova premisa o Umetnosti u vremenu sadašnjem upečatljivija je u monumentalnom prostoru Arsenala po čijoj se izduženoj osi nižu instalacije, video-radovi, digitalni printovi, fotografije dokumentarnog prosedea. Mada je izjavio da nije pravio političku izložbu, aktuelne društvene i političke teme preovlađuju, a u umetničko-dokumentarnom kontekstu i fragmentarnosti pojava mešaju se destrukcije iz nemirnih zona Bejruta, Čilea, Izraela. Instalacija Zorana Naskovskog i video-rad Paola Kanevarija, dijaloški kompatibilni i čitljivi, po konceptu umetnosti zasnovanoj na vremenu i dokumentu, vezuju se za našu nedavnu ratnu prošlost. Istom kontekstu pripada rad Emili Prins, njena mapa sveta načinjena je od lica ubijenih u ratu, skinutih sa interneta i pretvorenih u crteže.

Izložba u Arsenalima je strukturisana u narativnom toku, da ohrabri ponovno čitanje i dovođenje u vezu radova; od prostorne instalacije Jedan veoma divan dan prekosutra Luke Bivolija do utopijske vizije grada u Tibetu, projekta Ilje i Emilije Kabakov. Među radovima u Arsenalima svojom monumentalnošću i vizuelnom lepotom izdvaja se tapiserija od aluminijumskih zatvarača za flaše Gane El Anatsuia. U okviru Storovog autorskog modela izložbe u kojoj je kontrola nad prostorom primarna, on je u Arsenalima učinio nekoliko iznenađenja smeštajući tu paviljon Turske, izložbu savremene afričke umetnosti i italijanske umetnike Frančeska Vecolija i Đuzepea Penonija.

Koncept nacionalnih prezentacija je deo tradicije i predstavlja najveći deo ovog Bijenala. Broj nacionalnih selekcija ove godine je dostigao rekordnih 76 zemalja, a prvi put se predstavljaju Moldavija, Tadžikistan, Liban, Meksiko, Romi.

Poznata po ubedljivim i provokativnim ličnim pričama Trejsi Emini u Britanskom paviljonu je postavkom Pozajmljeno svetlo (crteži, akvareli, vez, neone, skulpture) demonstrirala izuzetnu stvaralačku personalnost i hrabrost. Koncept Sofi Kal u Francuskom paviljonu, takođe, pripada ličnoj priči u kojoj su odnosi polova reducirani uključujući i komunikaciju internetom. Japanska selekcija je odlična a moćna i evokativna instalacija Ima li budućnosti za našu prošlost. Tamno lice svetlosti, Masao Okabe je interaktivan work in progress; publika može da napravi i ponese frotaž na kamenim blokovima donetim iz Hirošime, sinonimom tragedije i istorijske savesti 20. veka. Među nacionalnim selekcijama posebno su ubedljivi i uzbudljivi radovi u ruskom Paviljonu, posebno 3d film Poslednja pobuna, koji fokusira neizvesnu budućnost.

Za Srbiju je ovo 52. Bijenale značajno jer se prvi put predstavlja kao država na mapi svetske umetničke scene i u svom matičnom Paviljonu, donedavno jugoslovenskom. Vladimir Veličković, komesar, izborom Mrđana Bajića, vodećeg vajara srednje generacije sa određenom međunarodnom reputacijom, načinio je dobar umetnički i strateški potez i za dostojnu nacionalu prezentaciju i za samog Bajića. Bajićeva postavka Reset koncipovana u tri celine, predstavlja svojevrsni rezime 20 godina stvaralaštva i kulminaciju pune umetničke zrelosti.

Nagrade Bijenala biće dodeljene pre zatvaranja izložbe, a na ceremoniji otvaranja dodeljen je samo "Zlatni lav", nagrada za životno delo umetniku iz Malija Maliku Sibideu. Ovaj umetnik dokumentarne fotografije – portretista je prvi umetnik iz Afrike koji je dobio ovo veliko priznanje.

Izoštravajući konture Bijenala su 34 prateće izložbe, kao i niz drugih događaja po Veneciji. Naš izbor bi izdvojio video-instalaciju Okean bez obale Bila Viole, postavku Demiana Hersta Nova religija, retrospektivu Enca Kukija u Muzeju Korer i u Kolekciji Pegi Gugenhajm problemski kontekst: Jozef Bojs i Metju Barni. Verujemo da će se vreme Storovog Bijenala pamtiti, pre svega, po ovim izdvojenim događajima.