Serija krokija nastala u paklu Mauthauzena

Broj 106621. U jednom vremenu, nama teško zamislivom, predstavljao je jednog čoveka. Bio je to broj koji je u Mauthauzenu imao Miloš Bajić (1915–1995). Na njegovim delima, reminiscencijama na logorski užas, on je sveprisutan, mada ne nužno u tom redosledu cifara – brojevi se roje na skoro svakoj slici, napisani na ivici platna, umetnuti u vrtlogu tela, otisnuti čak i u beonjačama ispijenih figura, koje pokušavaju da izbegnu smrt. Teško je ne pretrnuti pred tim prizorima. Na izložbi „Mauthauzen 106621” (1967–2017) u Domu vojske, na kojoj su do 27. novembra izloženi i Bajićevi crteži, nastali unutar zloglasnog mesta, od danas u 18 sati nalaziće se ekskluzivno i tri slike iz Vojnog muzeja, koje pripadaju istom ciklusu. One su naporima Fondacije Miloš Bajić restaurirane, reč je o delima koja nose naslove: „Zar moramo živeti sa bombama i nasiljem”, „Mauthauzen – opomena” i „Supa”, nastalim 1966.

Pre tačno pola veka u ovom istom zdanju, koje je tokom Drugog svetskog rata bilo sedište glavne komande Gestapoa za južni Balkan, premijerno su pred publikom bili Bajićevi crteži i slike iz ovog opusa, koji nosi ime po mestu stradanja iz kojeg je, srećom, poznati umetnik izašao živ. Danas je izbor radova upotpunjen i jednim kuriozumom: Bajićevim crtežima, koje je njegov logorski drug, dr Drahomir Barta, sakupio boraveći sa njim u zatočeništvu i koje mu je, povezane u dve sveske, doneo nakon oslobođenja, ističe u pratećem katalogu Jelena Knežević.