Parole o kompromisu sa prstom na obaraču

Kompromis je odjednom postao omiljena reč gotovo svim akterima sirijskog rata, ali, mada im ona više ne silazi sa jezika, većina njih još ne skida ni prst s obarača. Od svih dogovora postignutih o Siriji u poslednjih desetak dana, onaj između Vladimira Putina i Donalda Trampa odmah je smrvljen u prah, kao i Alepo ili Raka granatama, dok su predsednici Irana i Turske na zajednički stav sa prvim čovekom Kremlja dodali klauzule koje znače da razmimoilaženja oko prisustva stranih trupa u Siriji nisu izglađena. I Vašington je stavio do znanja da svoje vojnike iz te zemlje neće uskoro povući.

Najopipljiviji proboj je uspeo Rusiji u natezanju sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, kojeg je svojom vojnom intervencijom dovoljno učvrstila na vlasti da bi mu sad mogla zahtevati i da popusti opoziciji. Sudeći po izjavama i Asada i Putina nakon sastanka u Sočiju, sirijski predsednik je spreman da razgovara sa opozicijom o novom ustavu i da prihvati izbore pod nadzorom UN. Nije precizirano da li bi se glasalo samo za parlament ili bi Sirijce pitali žele li i da smene Asada. Još mutnije je pitanje kako uopšte organizovati izbore kad je četvrtina stanovništva pobegla iz Sirije dok je četvrtina raseljena unutar nje.