U jednoj ruci crtež, u drugoj gitara

Veliki filozof Ludvig Vitgenštajn imao je nezgodnu narav. Posebno je ostala upamćena njegova prepirka sa drugim velikim filozofom Karlom Poperom. Žustra rasprava potrajala je desetak minuta, opisana je u knjizi „Vitgenštajnov žarač” (Harper Collins, 2001), a odigrala se na Kembridžu 1946, naočigled trećeg velikana Bertranda Rasela i grupe mlađih kolega. Sve je počelo ozbiljnim pitanjem postoje li ili ne filozofski problemi, a završilo se tako što je Vitgenštajn, pre nego će ljutito napustiti prostoriju, svoje argumente potkrepio vitlajući besno žaračem. Bar tako kažu neki od onih koji su tome prisustvovali, dok drugi tvrde kako žarač nikada nije ni bio podignut uvis. Ima i onih koji se incidenta ne sećaju. A svi su posmatrali isti događaj. Da je ljudska memorija opako varljiva uverio se naš slikar Vladimir Lalić (1983) u periodu života kada je bolest pokušala da ga slomi i kada je memorijski probao da se osloni na druge, od čega je brzo odustao, shvativši „igru” opisanu s početka teksta.

Njegova urođena izoštrena percepcija, životna i umetnička, i istrajavanje na sopstvenoj istini dobile su ishodište – prestižno priznanje za slikarstvo „Prix Paul Louis Weiller”, koje dodeljuje francuska Akademija lepih umetnosti, a koje nosi ime jednog od njenih slavnih članova, uručeno mu je u glavnom gradu Francuske pre deset dana. Nagradu koja mu je dodeljena do sada nije dobio nijedan Srbin, a razlog je njegovo celokupno dosadašnje stvaralaštvo. Lalićev raskošan crtački talenat uočio je naš poznati, u Parizu i svetu priznati slikar i akademik Vladimir Veličković, pa je svog mladog kolegu 2013. odabrao kao jednog od troje laureata za nagradu iz svog fonda. I ovoga puta predlog je došao sa iste adrese.