Lipicaneri u centru zatvora

Ka­da je uka­zom austro­u­gar­skog kra­lja Fra­nje Jo­si­pa Pr­vog 1895. go­di­ne iz­gra­đen za­tvor u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, go­to­vo si­gur­no, ni­ko od za­po­sle­nih u nje­mu, ali ni od ži­te­lja srem­ske va­ro­ši ni­je mo­gao ni da na­slu­ti da će „sta­nov­ni­ci” ove ka­zni­o­ni­ce bi­ti i – ko­nji. Osim što je bio naj­mo­der­ni­ji za­tvor na te­ri­to­ri­je ta­da­šnje austro­u­gar­ske dr­ža­ve sa par­nim gre­ja­njem, elek­trič­nom stru­jom, vo­do­vo­dom, or­ga­ni­zo­va­nim ba­vlje­njem sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom, u ovoj usta­no­vi su se, pre­ma pi­sa­nim do­ku­men­ti­ma, uz­ga­ja­li i ko­nji. 

Pr­vi li­pi­ca­ne­ri, od­no­sno li­pi­ca­ner­ske ko­bi­le, u za­tvor su sti­gle 1945. go­di­ne. Za pri­plod su bi­li za­du­že­ni vr­hun­ski pa­stu­vi iz ta­da vr­lo ugled­nih er­ge­la po­put Ka­ra­đor­đe­va i Li­pi­ca, pa čak i iz Ma­đar­ske. Broj ko­nja u ovoj ka­zni­o­ni­ci go­di­na­ma se po­ve­ća­vao, a bri­gu o nji­ma za­jed­no su vo­di­li osu­đe­ni­ci i ci­vi­li.