Šesta glavna vrlina: hrabrost

Prema rečniku: imenica ženskog roda, od latinskog "cor", srce; čvrstina duha; snaga pred opasnošću; neustrašivost; srčanost; odvažnost; istrajnost.

Prema Isusu Hristosu: "Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze. Vi ste vidjelo svijetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže svijeća i meće pod sud nego na svijećnjak, te svijetli svima koji su u kući." (Jevanđelje po Mateju, 5:13-15)

U žaru borbe: Juče sam imala snage da se borim. Danas ću imati snage da pobedim. (Bernadet Devlin, katolička aktivistkinja u Severnoj Irskoj)

Među svetim ocima u pustinji: jedna grupa kaluđera iz manastira u Sketi – među kojima i veliki iguman Nikerije – šetali jednom po egipatskoj pustinji, kad pred njih banu jedan lav. Prestrašeni, svi se dadoše u trk.

Posle mnogo godina, kad je Nikerije ležao na samrtnoj postelji, jedan od kaluđera primeti:

– Oče igumane, sećaš se onog dana kada smo naišli na lava? To je bio jedini put kad sam te video da si se uplašio.

– Ali ja se nisam uplašio od lava.

– Pa zašto si onda trčao sa svima nama?

– Mislio sam da je bolje da jedne večeri pobegnem od divlje zveri, nego da do kraja života bežim od taštine.

Iz jednog govora: Narod treba da okrene leđa onima koji vređaju ljudsko dostojanstvo, tvrdeći da su jedni gospodari a drugi sluge. Time se svaka osoba pretvara u grabljivicu čiji opstanak zavisi od uništavanja drugoga. Treba da stvorimo jedno hrabro društvo koje priznaje da svi mi, bili crnci ili belci, pripadamo istoj rasi, da se rađamo jednaki i da imamo ista prava na slobodu, napredak i demokratiju. Takvo društvo neće nikada više dozvoliti postojanje političkih zatvorenika. (Nelson Mandela, koji je dvadeset i osam godina proveo kao politički zatvorenik, u svom govoru prilikom primanja Nobelove nagrade za mir, 10.12.1993.)

Pred apsolutnim zlom: dva rabina nastoje na sve moguće načine da pruže duhovnu utehu Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj. Cele jedne godine, iako premirući od straha, uspevaju da zavaraju Gestapo i da obavljaju versku službu u različitim zajednicama.

Naposletku, bivaju uhvaćeni. Jedan od njih, prestravljen zbog onog što mu predstoji, ne prestaje da se moli. Drugi po čitav dan samo spava.

– Zašto spavaš? – pita preplašeni rabin. – Zar te nije strah? Zar ne znaš šta može da nas zadesi?

– Plašio sam se sve dok nisam dospeo u zatvor. Sada, kad sam uhapšen, šta mi vredi da se plašim? Vreme straha je prošlo; sad nastupa vreme hrabrosti da se suočim sa svojom sudbinom.

Na jednoj plaži: Šta vidiš oko sebe? Strah u svakom pojedincu na toj prekrasnoj plaži, u sumrak od čije lepote zastaje dah. Strah od samoće, strah od mraka koji mašta naseljava nečistim silama, strah od ogrešenja o pravila lepog ponašanja, strah od Božijeg suda, strah od ljudskih prigovaranja, strah od pravde koja kažnjava svaki propust, strah od rizika i gubitka, strah od traženja povišice, strah od prihvatanja izazova, strah od nepoznatih mesta, strah od stranih jezika, strah od tuđe ravnodušnosti, strah od starosti, strah od smrti, strah da drugi ne primete naše mane, strah da neće primetiti naše vrline. Strah, strah, strah. Život je vladavina straha, senka giljotine. (Iz romana "Đavo i gospođica Prim").

Prema jednom mudracu: Hrabrost se ispoljava u delima, a ne u rečima; ona nije blef, arogancija ili ludilo. Hrabar čovek je onaj koji se usuđuje da čini ono što smatra ispravnim, i prihvata posledice svojih postupaka – bile one političke, socijalne ili lične.

Čovek može da se pokori drugome iz dva razloga: iz straha da ne bude kažnjen, ili iz ljubavi. Pokoravanje koje proizilazi iz ljubavi hiljadu puta je moćnije nego strah od kazne. (Mahatma Gandi, 1869–1948)