Čudna tišina obavila Mostar

Specijalno za „Politiku”

Sanja Bjelica Šagovnović

Mostar – Pravosnažna presuda šestorici čelnika takozvane Herceg-Bosne u Hagu, kojom su osuđeni na 111 godina zatvora za udruženi zločinački poduhvat u kojem je učestvovao i tadašnji državni vrh Hrvatske, podelila je ponovo po ratnoj liniji, ionako podeljen, grad na Neretvi.

Mostar, koji je bio mesto najžešćih sukoba Hrvata i Bošnjaka i u kome su ratne rane i danas vidljive, ovih dana proživljava teške trenutke. Poslednja dva dana kao da je nebo palo na Mostar. Čudna tišina već dva dana obavila je celi grad. Jedne je obavila tuga za svojima, druge tuga od sećanja na teške ratne dane, treći pak strahuju od svake teške reči.

Hrvati, koji većinom žive u zapadnom delu grada i čiji su ratni komandanti osuđeni, u šoku su, razočarani i ogorčeni. Žale za svojim čelnicima, za generalom Slobodnom Praljkom koji je nakon izricanja presude popio otrov, ali najviše ih boli to što je Hrvatska okarakterisana kao agresor i što je presuđen udruženi zločinački poduhvat.

Na drugoj strani grada, među Bošnjacima, zadovoljstvo zbog presude, ali nezadovoljstvo zbog činjenice da je u pravosnažnoj presudi navedeno da je Stari most, simbol grada, naveden kao legitiman vojni cilj. Ipak kažu, potvrđeno je da ga je srušio HVO pod komandom generala Praljka i da to zna celi svet.

Iako zadovoljni presudom, Bošnjake boli što njihove komšije s desne obale Neretve hrvatsku šestorku proglašavaju herojima.

U sredu je na stotine Hrvata Mostara izašlo kod spomenika hrvatskim borcima i zapalilo sveće za Praljka. Isto je učinjeno i u Širokom Brijegu i Čapljni. Ugostiteljski i trgovački objekti u Mostaru su zatvoreni u 19 časova. Iako je u gradu bilo sablasno tiho, specijalna policija sa dugim cevima stajala je u sredu naveče duž nekadašnje ratne linije razgraničenja.

U Širokom Brijegu policija je zabranila dolazak na utakmicu navijačima Sarajeva ocenivši taj događaj kao visokorizičan. U Praljkovoj rodnoj Čapljni osvanuo je mural s njegovim likom u centru grada. „Nemam reči, naš general nije zločinac”, navodi jedan Čapljinac.

Kolika je ogorčenost među Hrvatima, posebno pripadnicima boračkih kategorija, najbolje odslikava izjava mostarskog  ratnog komandanta  Petra Zelenike: „Šta reći posle presude? Najradije bih i ja popio ono što i Praljak.” Ocenjuje da je Haški sud politički i da nema veze s pravdom, te dodaje da se nada da će doći razum među ljude u BiH.

Čelnici hrvatskih stranaka okupljenih u Hrvatski narodni sabor (HNS) ocenili su da je presuda šestorici čelnika Herceg-Bosne u Hagu neprihvatljiva, pravno neutemeljena i zločinačka prema svakom časnom predstavniku HVO-a i hrvatskog naroda.

Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović ističe da presuda ne doprinosi pomirenju u BiH, te da predstavlja pokušaj derogiranja istorije. „To je apsurd i nama je apsolutno neprihvatljivo i zato više boli. Mi smo svi očekivali da ćemo te ljude dočekati na slobodi. Ipak smo bili spremni i na drugo, jer ovo nije sud pravde već politički sud koji ima svoje druge zadatke”, naglasio je Čović.

Pojavile su se i ocene da će ova presuda dodatno narušiti odnose Hrvata i Bošnjaka u Federaciji BiH, te pogoršati položaj Hrvata u BiH. Stoga Čović poziva na smirenost i navodi da će se hrvatski politički predstavnici nastaviti boriti za evropsku BiH u kojoj će sva tri naroda biti ravnopravna.

S druge strane, poratni gradonačelnik Mostara, koji je u taj grad doveo skoro celi svet da zajedno obnovi Stari most, Safet Oručević kaže da je konačna presuda Prliću i ostalim tačka na vrlo mučnu i tešku prošlost Mostara, kao i cele BiH, ali i nova šansa za budućnost. U celoj situaciji, mišljenja je, ne postoji niko ko treba da likuje, ali neki ljudi, prvenstveno žrtve, mogu doživeti satisfakciju. „Jednostavno se novim koracima mora krenuti napred. Uništeni su svi naši životi, životi onih koji su ratovali, onih koji su izbegli, onih kojih su proterani iz BiH i Mostara... Nema niko srećan jer svako nosi veliku gorčinu. Oni su nam uništili živote, ali mi sada treba da ostavimo bolji život novim generacijama, verovati u suživot i pošten odnos. Nema ovde niko ništa da likuje”, kaže Oručević za „Politiku”.

Kao nosilac projekta obnove Starog mosta u Mostaru kaže da je Mostarcima važno da je definisano da je HVO srušio Stari most.

„Koliko je on bio meta ili ne, to pokazuju inserti iz filma. Jedan sudija iz Afrike sigurno ne razume kakve smo emocije prema Starom mostu imali i kakve imamo danas. Napravili smo ga, izgradili kao spomenik mira. Šansa je posle ove presude da se otrezne mnogi ljudi i da gradimo BiH”, poručuje Oručević.

Malobrojni mostarski Srbi po ovom pitanju drže se po strani, iako je nedavna prošlost u ovom gradu, gde ratovao svako sa svakim i protiv svakoga, ostavila brojne rane i za njih.

„Oseti se nepodnošljiva napetost, kao da je 1993. Ljudi su strahu, jer ima frustracija i s jedne i s druge strane. Ipak mislim da svi jedva čekaju, da sve ovo prođe i da se okrenu boljoj budućnosti”, komentar je mlade Mostarske čije mišljenje deli veliki broj ljudi.

Već dan nakon presude život se, u gradu koji devet godina nije imao izbore, polako vraćao u svakodnevicu. Ratne rane i teme, ipak će još dugo ostati otvorene i vidljive kako u gradu na Neretvi, tako i u celoj BiH.