Zvezda na korak od evropskog proleća

Kada su u aprilu 1992. godine na putu ka odbrani titule prvaka Starog kontinenta porazom od Anderlehta završili takmičenje u tadašnjem Kupu šampiona malo ko je u Crvenoj zvezdi mogao i da zamisli da će proći dve i po decenije do naredne prilike da zaigraju na proleće u Evropi. Jer „crveno-beli”, za koje su te sezone igrali i Vladimir Jugović, Siniša Mihajlović, Darko Pančev, Ilija Ivić, bili su i dalje među najboljim evropskim timovima.

Međutim, usledile su višegodišnje sankcije zbog kojih ovaj tim, kada je bio na vrhuncu, nije mogao da igra međunarodna takmičenja. A u međuvremenu je zbog pada kvaliteta u domaćem šampionatu, ali i zbog toga što su igrači sve ranije počeli da odlaze u inostranstvo, za srpske klubove uspeh počeo da predstavlja i sam plasman u grupnu fazu nekog od Uefa takmičenja. Bez obzira što su za ekipu iz Ljutice Bogdana u poslednje dve i po decenije igrali i fudbaleri poput Dejana Stankovića i Nemanje Vidića, koji su kasnije sa svojim klubovima osvajali Ligu šampiona, Nikole Maksimovića, koji je do skoro bio najskuplji srpski fudbaler i mnogi drugi, Zvezda nije uspela da dočeka proleće u Evropi, a samo dva puta je izborila plasman u Kup Uefa.