Ilija bozadžija

Početkom rata u Pančevu je svakog dana dobošar na Maloj pijaci i na srpskom jeziku objavljivao razne vesti koje su otpremane sa ratišta, stizale su i karte od najmilijih, a ljudi ovde ispod glasa prepričavali šta im je i ko sa fronta pisao. „Koliko smo mogli, pratili smo događaje i srce nam je krvarilo od bola kada smo čitali da je neprijatelj zauzeo ovu i onu varoš”, zapisao je u svom legendarnom naslovu „Sećanja starog Pančevca” hroničar Giga Stojnov, izdvajajući jednu epizodu koja počinje u srcu ondašnje varoši pančevačke.

Na ćošku Male pijace, nekada, pa i u to ratno vreme bili su parkirani fijakeri, a svako jutro dolazio je rano i jedan mlad čovek od svojih 25 godina. Gurao je na kolicima mesingane kante pune boze, pa bi zastao na svom omiljenom ćošku trga i vikao: „Odi narode kod Ilije bozadžije, kupi bozu, ladna ko led, slatka ko med”, počinje zabelešku Giga, o događajima koji su u nastavku imali interesantan obrt.