Novi vetrovi u „evropskom oskaru"

Berlin – Već trideset godina je prošlo od one novembarske noći kada se u berlinskom apartmanu kompanije „Pan Am“ okupilo društvo od četrdesetak filmskih stvaralaca iz različitih delova Evrope. Uz suvi martini sa maslinkama, sendviče i po koju čašu vina, iz velike potrebe, a po ugledu na američke kolege, u toj noći su posle čvrstog dogovora osnovali Evropsku akademiju za film.

Bila je to 1988. godina, a društvo iz „Pan Ama“ – među kojima i Folker Šlendorf, Stiven Frirs, Vim Venders, Nik Pauel..., sa lakoćom se dogovorilo i da za prvog predsednika Akademije – tada pod nazivom Evropsko filmsko društvo sa sedištem u još uvek podeljenom Berlinu – proglasi legendarnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana.

I već te godine dodeljeni su prvi „evropski oskari“. Svake druge održava se u Berlinu, u međuvremenu u različitim delovima Evrope. U početku kao „Feliks“, a zatim pod jednostavnim nazivom EFA zaživeo je taj „evropski oskar“ za najbolja evropska filmska dostignuća u svim kategorijama. Večeras se u Berlinu dodeljuje trideseti put pod budnim okom nemačkog reditelja i producenta Vima Vendersa koji je predsednik Evropske akademije za film još od 1996. godine.