Kolika je nosivost ljudske duše

Ča­čak – Ži­vo­to­pis Da­ri­je Šer­ba­ko­ve, sud­bi­nom vo­đe­ne da naj­lep­še go­di­ne pro­ve­de po­tu­ca­ju­ći se pre­ko pla­ne­te, sa iz­bo­rom iz­me­đu be­de i oča­ja, ne­iz­be­žno pi­ta: šta sve že­na mo­že da iz­dr­ži i ko­li­ka je no­si­vost ljud­ske du­še? Ovaj svet ugle­da­la je 1903. u Or­džo­ni­kid­zeu (da­nas Vla­di­kav­kaz) a na­pu­sti­la ga pro­le­ća 2004. u Rič­mon­du na se­ve­ru SAD, sa­mu­ju­ći u sta­rač­kom do­mu i da­le­ko od rod­nog Kav­ka­za, a u 101 go­di­nu na­o­či­te ru­ske plem­ki­nje sta­la su bar tri ži­vo­ta.

U svo­joj 94. smo­gla je sna­ge da se­stri­ću Ju­ri­ju Bo­ka­re­vu, je­di­nom pre­o­sta­lom ro­đa­ku ko­ji je s po­ro­di­com ži­veo u Čač­ku, opi­še svo­je stra­da­ni­je, div­nim ru­ko­pi­som na ru­skom. Po­sle Ju­ri­je­ve smr­ti, nje­go­va su­pru­ga Ma­ri­ja Bo­ka­rev pro­na­šla je na nje­go­vom sto­lu sve­žanj tet­ki­nih pi­sa­ma, pro­či­ta­la i, po­tre­se­na, od­lu­či­la da ih ovih da­na pre­pri­ča i štam­pa u ma­lom sa­mi­zda­tu, „Iz­be­glič­ka sud­bi­na Da­ri­je Šer­ba­kov”.