Ćopić, od omiljenog do anatemisanog pisca

Onaj ko o životu razmišlja, smeje se, onaj ko ga oseća – plače. Branko Ćopić činio je obe stvari u isti mah kroz svoj humor, zato što je znao da je smeh u ratu, ali i u životu posle njega, spasonosan. Pre svega zbog toga što potvrđuje život i sve svodi na pravu meru– heroje prizemljuje, a čoveka iz naroda čini mudracem. Često je navodio aforizam nastao upravo u ratu: „Bežimo, braćo, pobeda je naša!”.

Za njegov humor Mihiz je napisao da poseduje nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno, a pravu meru u svemu, Ćopić je prihvatio od svog uzora i omiljenog pisca Ive Andrića.