Srbija na opijumskom putu

Posle američke vojne intervencije, pada talibanskog režima i uspostavljanja navodne demokratije, Avganistan je i danas vodeći svetski proizvođač opijuma, osnovne sirovine za dobijanje heroina. "Zlatni polumesec" (Avganistan, Iran i Pakistan) i dalje funkcioniše neometano, diktirajući pravila ponašanja na svetskom narko-tržištu, uključujući naravno i teritoriju Srbije.

Može se slobodno reći da se "avganistanska priča" osetno prelama na situaciju u Srbiji. Statistički podaci govore da je u našoj zemlji recimo 2004. godine zaplenjeno čak 360 kilograma heroina a, poređenja radi, u 2003. godini srpska policija je otkrila 1,1 tonu raznih narkotika, od toga 263 kilograma heroina. Ono što je zanimljivo jeste da je pretprošle godine, dakle, dosta posle pada talibana sa vlasti u Avganistanu, u Srbiji zaplenjeno oko osam puta više "horsa" nego u 2002. (35 kg) i četiri puta više nego u 2001. godini.

– Kada je reč o Avganistanu, nesporno je da obični ljudi, stanovnici te zemlje gaje mak i proizvode opijum, što ukazuje da je to jedan oblik njihovog verskog rata protiv zapadne civilizacije, budući da je najveći deo narkotika namenjen evropskom tržištu – objašnjava naš poznati kriminolog profesor dr Dobrivoje Radovanović.

Dalje, Radovanović pominje siromaštvo "pustinjske zemlje" čijim žiteljima vlasti dozvoljavaju uzgoj sirovinskih biljaka kako bi im omogućile da nešto zarade. Konačno, tu je i terorizam. Naime, podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da više od 10 miliona Evropljana konzumira heroin avganistanskog porekla. Godinama se već ponavlja da je opijumska ekonomija veliki biznis iz koga se finansira terorizam, posebno organizacija Osame bin Ladena Al Kaida.

Inače, proizvodnja opijuma u Avganistanu popela se sa 400 tona u 1980. na čak 2.800 tona u 2000. godini, iako su talibani svojevremeno zabranili uzgoj maka. Ukupna proizvodnja za 2007. godinu procenjuje se na 8.200 tona, za razliku od 6.100 tona prošle godine. Svetska potražnja trenutno iznosi 4.500 tona, izjavio je Antonio Marija Kosta, direktor agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala.

– Posledice su katastrofalne i za proizvođače (ne mogu a da i sami ne probaju svoju robu) i za potrošače. Kada je reč o svrgavanju talibanskog režima i američkoj okupaciji Avganistana, jasno je da to nije donelo neki boljitak. Uostalom, poznato je da gde god su stacionirane značajnije vojne trupe, tamo se povećava patološko ponašanje, pogotovu narkomanija i prostitucija – kaže dr Radovanović.

Procenjuje se da je u prethodnom periodu godišnji prihod od aktivnosti vezanih za opijum iznosio oko dve i po milijarde dolara, što je odgovaralo polovini avganistanskog bruto nacionalnog proizvoda. Takođe, procenjuje se da je u ovoj državi prošle godine proizvedeno 4.200 tona opijuma, dovoljno za pravljenje 420 tona praha, što čini blizu 90 odsto svetske proizvodnje.

Profesor Radovanović ističe da je Srbija veoma privlačno područje za globalnu narkomafiju. Prema njegovom mišljenju, heroinski put od istoka prema zapadu vodi kroz Srbiju pored ostalog i zbog veoma blage kaznene politike prema domaćim narkodilerima.

Američka Agencija za borbu protiv narkotika DEA svojevremeno je saopštila da između 4.000 i 6.000 kilograma heroina, prošvercovanog iz Avganistana, prođe preko Balkana na putu do zapadne Evrope i da šverceri ostvare oko sedam milijardi dolara od njenog rasturanja na ulicama. Naravno da dobar deo ovog kontingenta završi na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije.