Senka antisemitizma opet nad Nemačkom

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Odluka predsednika Donalda Trampa da SAD priznaju Jerusalim kao glavni grad Izraela ne samo da je izazvala gnev Arapa na Bliskom istoku već i kritike Evropljana, koji smatraju da će ovo podriti napore da se diplomatski reši višedecenijski izraelsko-palestinski sukob. Iako je veoma osetljiva na sve što se tiče Jevreja, pa je često i optuživana da suviše drži stranu Izraelu, nemačka vlada nije podržala Trampovu odluku, dok je u Berlinu došlo do antiizraelskih i antiameričkih protesta.

Trampova jednostrana odluka izazvala je nezadovoljstvo širom EU, a nemačka vlada je istakla da „status Jerusalima može biti ispregovaran jedino u okvirima dvodržavnog rešenja”. Tog stava se drži i EU, čija je visoka predstavnica za spoljne odnose i bezbednost Federika Mogerini juče u Briselu morala to da ponovi izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu. Prema njenim rečima, Brisel će nastaviti da se drži „međunarodnog konsenzusa” u pogledu Jerusalima, koji predviđa da status ovog grada mora budi određen u okviru mirovnih pregovora.

Netanijahu je pozvao evropske vlade da „prihvate realnost”, slede američki primer i priznaju Jerusalim kao glavni grad Izraela, ističući da bi takav potez „učinio mogućim mir” između Izraelaca i Palestinaca.

„Verujem da će sve evropske zemlje ili većina njih preseliti svoje ambasade u Jerusalim, priznati Jerusalim kao glavni grad Izraela i početi da rade sa nama na bezbednosti, napretku i miru”, rekao je on.

Uprkos tome što je Netanijahu ponovio da će „američka administracija izneti novi mirovni predlog”, francuski šef diplomatije Žan Iv le Drijan kaže da evropske diplomatije nisu dobile nikakvu informaciju da SAD rade na takvom planu, čak ni kada je prošle nedelje u Briselu bio šef američke diplomatije Reks Tilerson.

Dan ranije, Netanijahu je bio u Parizu gde mu je francuski predsednik Emanuel Makron preneo svoje neslaganje sa Trampovom odlukom, ali i da bi „zamrzavanje izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i mere koje za izgradnju poverenja s Palestinskom upravom bili značajni potezi” koji bi pokrenuli mirovni proces.

Trampova odluka izazvala je i proteste ne samo u arapskom svetu već i u Berlinu. U petak se oko 1.200 ljudi okupilo na antiizraelskim i antiameričkim protestima pred američkom ambasadom koja je pored Brandenburške kapije, dok je oko 2.500 ljudi u nedelju marširalo kroz dva berlinska kvarta, pri čemu su bile i zapaljene izraelske zastave. Kancelarka Angela Merkel juče je osudila ove događaje.

„Protivimo se svim vrstama antisemitizma i ksenofobije”, rekla je ona.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je istakao i da je Nemačka „povezana sa državom Izrael i svim ljudima jevrejske vere na veoma konkretan način”.

„Ne prihvatamo kada su Jevreji ili država Izrael napadnuti na ovako besraman način”, rekao je za tabloid „Bild” De Mezijer, dok je ministar pravde Hajko Mas istakao da u Nemačkoj nema mesta za antisemitizam: „Svaki oblik antisemitizma, napad je na sve. Antisemitizmu se nikada ne sme dopustiti da ponovo zavlada u našem društvu.”

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je rekao da, iako su kritike Trampove odluke razumljive, ljudi „nemaju pravo niti opravdanje da pale izraelske zastave, podstiču na mržnju prema Jevrejima ili dovode u pitanje pravo Izraela na opstanak”.

Nisu svi u Nemačkoj protiv Trampove odluke, pa je tako pozdravlja dopisnik konzervativnog „Velta” iz Vašingtona Klemens Vergin. On ističe da su Izraelci svoje vladine zgrade izgradili u Jerusalimu kada je grad još bio podeljen i kada su imali samo njegov zapadni deo, dok je istočni Jerusalim kontrolisao Jordan.

„Status Jerusalima kao prestonice Izraela je zbog toga stariji od šestodnevnog rata 1967. godine kada je Izrael preuzeo kontrolu nad istočnim delom grada. Ovo priznanje ni na koji način ne predodređuje rezultate mirovnih pregovora između Izraelaca i Palestinaca”, smatra Vergin i dodaje da „nema razloga da Palestinci ne bi smeli da od istočnog Jerusalima naprave svoj glavni grad, ukoliko se obe strane saglase o takvom rešenju”.

Doduše, ovaj zaključak zvuči pomalo cinično, budući da ko god je iole informisan o izraelskim stavovima o Jerusalim zna da Izraelci ni u kojem slučaju ne žele da pristanu da grad ponovo bude podeljen.