Selo koje „glumi" Ćosićevo mitsko Prerovo

U vreme kada ljudi jedva poznaju najbližu rodbinu i deda obično predstavlja najdaljeg pretka koga znaju, Dragan Gligorijević iz Jagodine čuva vekovnu tradiciju svojih predaka. Kao da ga je, kako sam kaže, Bog predodredio da čuva porodično „blago” sa očeve i majčine strane.

Kuća u Gornjem Račniku nadomak Jagodine, ostala s majčine strane, jedna je od najvrednijih stvari koje je, ne samo spasao zuba vremena već i ovekovečio, jer se u njoj ovih dana snima serija „Koreni” po istoimenom kultnom romanu Dobrice Ćosića.

Kuća oslikana bojama još 1891.

– Čatmara je napravljena pre 134 godine od blata i slame. Deda Relja mi je pričao da su grede iz planine dovožene u duplim zaprežnim kolima. Prozori i vrata su drveni, doksat je autentičan, veliku slavsku sobu krase autentično oslikani kreveti, klupe, veliki sto i kube. U dnevnom boravku postoji ognjište, sovra, tronošci i dolap, preteča viseće kuhinje. Kuća je oslikana 1891. godine bojama koje su i dan-danas postojane – kaže Dragan i dodaje da mu je drago što je Mile Jeremić na njegovom imanju uspeo da sagradi mitsko Prerovo i što je produkcijska kuća od ovog mesta napravila malo filmsko selo.

Dragan je ponosan i na to što je po liniji majke Milice daleki potomak kapetana Koče. On brine o spomen-obeležju na kome su Kočina kćerka Ikonija i suprug Petar sagradili kuću.

– Ikonija se zagledala u očevog konjušara Petra Nedeljkovića iz sela Malče kod Niša. Kada je on to saznao, pozvao ju je i pitao da li ga voli. Pomislivši da će da je uda za njega, kćerka je priznala svoju ljubav. Koča joj je potom rekao da se svuče do gole kože. Kada je ona to učinila, Koča je uzeo prteni džak, isekao jedan komad i stavio joj ga na glavu. „Ovo je sve što ćeš od mene da dobiješ za miraz. Sada izađi iz kuće i idi da živiš sa njim” – rekao joj je otac.

Nova puška za krajputaša

Što se tiče očeve strane, Dragan je najponosniji na svog pradedu Živojina Gligorijevića, koji je poginuo u Kolubarskoj bici 1914. godine kao drugopozivac u 38. godini i čije kosti nikada nisu nađene. Spomenik koji su mu podigli udovica Aleksija, sinovi Miroslav i Mihajlo i kćerka Milica, Dragan redovno održava i restaurira, pa izgleda kao da je nedavno podignut.

– Pošto je neko pre dve godine ukrao pušku s krajputaša, postavili smo novu. Sa akademskim vajarem Ivanom Markovićem otišao sam u Zavičajni muzej da bismo prekopirali dimenzije puške tipa „berdan”, ruske jednometne pešadijske puške kalibra 10,67 milimetara iz 1886. godine koja je bila u naoružanju trećeg poziva srpske vojske – veli Dragan, čija je kuća u ulici na čijem početku se nalazi spomenik.

Naš sagovornik čuva i dnevnik svog pokojnog oca Dobrivoja, zvanog Mure, koji je pisao za vreme Drugog svetskog rata. Pisao je Dobrivoje, tada petnaestogodišnjak, kako je čuvao stoku, pomagao na građevinama, išao u školu koja se „učila po privatnim stanovima, jer su sve školske zgrade koristili Nemci i Bugari. U dnevniku je ostalo zabeleženo i da je ta zima 1942. godine bila jaka, sa snegom visokim preko metar i mrazom od 20 stepeni ispod nule. Zapisao je i da je odeća bila nikakva, a umesto čizama na nogama samo đon od daske, opšiven sirovom ovčjom kožom.

To je svedočanstvo o teškim vremenima: posla je bilo slabo, hleba još manje, pa se kukuruz mešao sa pasuljem ili krompirom i od toga se pekao hleb. A čovek nije znao koga da se pazi. Nemaca, Bugara, nedićevaca, četnika ili ljotićevaca...

Sećanja iz Drugog svetskog rata

– Još nismo ni znali da je Nemačka napala Jugoslaviju, a Nemci su već devetog aprila bili nadomak grada. Izjutra se čula neka galama, pucnji, muškarci su bili mobilisani, a žene su debatovale šta se to događa. Čuo sam da su Nemci upali u grad i zauzeli poštu. Tačnije, jedan Nemac je ušao, posekao veze, ali tu mu je bio i kraj, jer su ga ubili neki civili – zapisao je Dobrivoje.

Još zanimljivije je kako je pratio šta se dešava na jagodinskom aerodromu u čijoj je blizini stanovao.

– Na aerodromu je bilo oko hiljadu vojnika, šest aviona dvokrilaca i tri jedrilice. Kada se čulo da su Nemci prešli reku Lugomir, nastalo je opšte rasulo, pa su grad ostali da brane samo petorica vojnika, narednik i grupa civila. Civili su dodavali municiju, a vojnici dejstvovali. Šačica ljudi četiri sata je zadržala nemačku oklopnu jedinicu. Priča se da su petokolonaši doveli Nemce zaobilaznim putem do Skvera i da su oni poubijali hrabre vojnike i narednika. Tako su Nemci ušli u Jagodinu. Počeli su da zarobljavaju civile. Hteli su da ih ubiju radi odmazde za vojnika ubijenog u pošti, ali su ih u tome sprečili Klefiš i Mesić, koji su rekli da su to pošteni građani. Nemci su ih pustili kućama.