Putin: Da Rusija i SAD ne nasrću jedna na drugu kao životinje

Prema izveštajima agencija
Moskva – Rusija i SAD ne treba nasrću jedna na drugu „kao životinje”, već treba da nauče da izvlače pouke i idu napred, rekao je Vladimir Putin (65) na velikoj decembarskoj konferenciji za novinare, na kojoj je najavio da će na izborima u martu učestvovati kao nezavisni kandidat.

Odgovarajući skoro četiri sata na pitanja iz raznih sfera, Putin je kazao da bi Rusija i SAD mogle da ujedine napore u borbi protiv terorizma u Avganistanu i upozorio Vašington da u rešavanju korejske krize ne poteže nuklearno oružje, koje je „već jednom neosnovano upotrebio”.

Predsednik Rusije je ponovnu kandidaturu obrazložio željom da poboljša život ruskog naroda, a u odgovorima na ostala pitanja iznosio je statističke podatke kako bi građanima pokazao da već žive bolje i da se problemi rešavaju. Rekao je da su sankcije uticale na ekonomiju Rusije, ali ne kao pad cena nafte i da će bogatstvo zemlje rasti sa osvajanjem Arktika.

Na konferenciji koja se tradicionalno održava od 2001. godine (uz pauzu od maja 2008. i maja 2012, kada je bio premijer) Putin je rekao da već ima izborni program. U središtu će biti povećanje dohotka stanovništva, razvoj infrastrukture, obrazovanje i izgradnja ekonomije na bazi visokih tehnologija. Zaključio je da u ovom trenutku aktuelna vlast nema konkurenta i da opozicija nema dovoljno jakog kandidata koji bi mu se suprotstavio. Takođe je prokomentarisao da je mit o njegovoj ličnoj vlasti u Rusiji preuveličan i da ogroman posao vrši i vlada.

Rast ekonomije zasnovan je na prevazilaženju dva šoka, pada cena nafte i spoljnih sankcija, rekao je Putin, naglasivši da je u bliskoj i srednjoročnoj perspektivi razvoj Rusije garantovan. Direktne strane investicije ove godine su se povećale dva puta i dostigle 23 milijarde dolara. Od 2000. godine BDP je porastao za čak 75 procenata. Kad je reč o Evroazijskom ekonomskom savezu, Putin je izneo cifre koje govore da je njegovo stvaranje, uprkos kritikama, dobro rešenje, jer je BDP Rusije porastao za 1,6 odsto, a ukupan BDP svih članica za 1,8 odsto.

Rusija treba da osigura vojnu i ekološku bezbednost Arktika i njeno bogatstvo će rasti sa osvajanjem ovog regiona, koje mora da se sprovodi uz poštovanje interesa malih domorodačkih naroda Severa, naglasio je Putin pred dosad rekordnim brojem akreditovanih novinara – njih 1.640.

Moskva želi da osigura bezbednost ne upuštajući se u trku u naoružanju. Istovremeno vodi računa o ekonomiji, naveo je Putin i rekao da Rusija ne može da potroši 700 milijardi dolara na vojne potrebe, koliko će 2018. izdvojiti SAD, ali da je dovoljno i 46 milijardi, koje može da odvoji. Ispričao je vic o sinu bivšeg oficira koji priznaje ocu da je s klincem iz komšiluka trampio nož za sat. Otac mu odgovara da je sat dobar, ali ako sutra dođu banditi moći će jedino da im kaže koliko je sati, poentirao je i zaradio aplauz.

Putin je dodao da Rusija neće istupati iz sporazuma kao što je START (o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa), iz kog je Amerika, kako je ocenio, faktički već počela da izlazi.

I ovom prilikom Putin je odbacio optužbe da se Rusija umešala u američke predsedničke izbore, rekavši da su to izmislili Trampovi protivnici kako bi njegovom radu dali nelegitiman karakter, dok su rutinske kontakte ruskih zvaničnika i republikanskog tima predstavljali u iskrivljenom obliku. Upitan šta misli o dosadašnjim rezultatima američkog predsednika, Putin je pohvalio „ozbiljna dostignuća” u oblasti ekonomije. Smatra, ipak, da Tramp nije u mogućnosti da ostvari sva predizborna obećanja jer ga ograničavaju u nameri da poboljša odnose sa Rusijom, ali veruje da će odnosi biti normalizovani kako bi savladali zajedničke pretnje kao što su terorizam, širenje oružja za masovno uništenje i krize u različitim regionima sveta.

Govoreći o Severnoj Koreji, rekao je da ta zemlja ne vidi drugi način za opstanak osim da stvori oružje za masovno uništenje. Situaciju ne treba zaoštravati jer CIA, kako je rekao, ne zna sve o ciljevima u Severnoj Koreji, a jedno lansiranje odatle može imati katastrofalne posledice.

Naveo je da je Rusija spremna da pruži podršku Avganistanu, između ostalog i u isporukama naoružanja i vojne tehnike. Kada je reč o budućnosti Kurdistana, kazao je da treba poštovati teritorijalnu celovitost Iraka i istovremeno izrazio nadu da će se odnosi između Rusije i Kurdistana razvijati, preneo je Sputnjik.

Govoreći o Siriji, rekao je da međunarodna zajednica treba da se uključi u rešavanje problema izbeglica, jer sam Damask to ne može, i da učesnici procesa rešavanja krize ne treba da koriste terorističke grupe za postizanje svojih političkih ciljeva. Dodao je da je slanje policije sa Severnog Kavkaza u Siriju bila njegova odluka.

Osvrćući se na nedavnu posetu Siriji, Putin je objasnio kako je obezbeđivana njegova poseta i da su piloti lovaca rizikovali živote da bi ga zaštitili. Prilikom sletanja leteli su ispod predsedničke letelice da bi prikrili njen toplotni trag.

Broj novinara na ovakvim konferencijama stalno se povećava. Pre dve godine za Putinovu konferenciju za medije bilo je akreditovano 1.390 izveštača, a 2016. godine – njih 1.350, podseća Sputnjik. Jučerašnja konferencija trajala je tri sata i četrdeset minuta, sat kraće od maratonske iz 2008. Najkraća je bila ona prva, iz decembra 2001. godine – sat i 33 minuta.

Navaljni „ruska verzija Sakašvilija”

Pitanje je postavila i Ksenija Sobčak, koja je ranije najavljivala da će predsedniku biti protivkandidat na izborima. Ova TV voditeljka rekla je da se opozicioni kandidati suočavaju sa problemima i pomenula Alekseja Navaljnog, kome je zabranjeno da se kandiduje zbog sudskog procesa koji ovaj smatra političkim. Sobčakova je pitala predsednika zašto se Kremlj plaši opozicije. On je odgovorio da opozicija ne nudi rešenja za probleme zemlje, a da su ljudi koje ona spominje ruska verzija Mihaila Sakašvilija.

„Da li želite da neki Sakašviliji destabilizuju zemlju, da pokušaju državni udar? Zar želite da se vraćamo na takve stvari? Siguran sam da većina Rusa to ne želi”, rekao je Putin, a malo kasnije ponovo se obrušio na bivšeg gruzijskog predsednika, koji se sada predstavlja kao ukrajinska opozicija.

„Ono što radi Mihail Sakašvili je pljuvanje u lice i gruzijskom i ukrajinskom narodu. Ne znam kako to tamo trpite, zar u Ukrajini nema pravih Ukrajinaca? Tužno je to gledati”, rekao je Putin, a preneo Sputnjik.

Rusija u Donbasu sprečava novu Srebrenicu

Putin je ocenio da je Minski sporazum neefikasan, jer kijevske vlasti nemaju nikakvu želju da počnu politički proces. Donbas je u jednom trenutku uporedio sa Srebrenicom.

„Što se tiče tragedije koja se tamo odigrava, treba uvek gledati šta je prvi izvor toga, a to je državni prevrat”, smatra Putin.

Ruske vojske, rekao je, na teritoriji Donbasa nema.

„Tamo su zaista formirane određene jedinice milicije koje su spremne da odbiju bilo kakve vojne akcije protiv Donbasa. Mi smatramo da to odgovara interesima ljudi koji žive na toj teritoriji, u protivnom će kijevski nacionalistički bataljoni izvršiti pokolj u Donbasu, kao u Srebrenici”, rekao je Putin.

„Što se tiče misije mirovnjaka, Porošenko je govorio o neophodnosti da se naoružaju pripadnici OEBS-a i ja sam se odmah složio, ali OEBS je to odbio, pošto ne želi da daje oružje u ruke svojim saradnicima jer će tada odmah postati mete”, dodao je on.

Rusija nije protiv toga da se SAD uključe u „normandijski format”.

Gde je sada temelj američke demokratije

Upitan da prokomentariše situaciju u kojoj su se našli ruski mediji RT i Sputnjik u SAD, Putin je rekao da je njihov udeo u ukupnom obimu informacija ništavan u poređenju sa tim šta rade američki globalni mediji u čitavom svetu i u Rusiji.

„I to se Vašingtonu čini kao pretnja. Gde je onda sloboda širenja informacija – jedan od temelja na kojima počiva sama američka demokratija?”, upitao je.

Doping skandal – nameštaljka zbog izbora

Putin je ocenio da se skandal oko ruskih sportista, kojima će zbog dopinga možda biti onemogućeno da se u Južnoj Koreji takmiče pod zastavom Rusije, razvija zbog predizborne kampanje. Naveo je da se i u drugim državama otkrivaju slučajevi uzimanja zabranjenih preparata, ali da se oko toga se ne diže prašina.

Za Grigorija Rodčenkova, glavnog uzbunjivača u vezi sa dopingom, Putin kaže da se nalazi „pod kontrolom” FBI i „američkih specijalnih službi” koje mu možda daju „supstance kako bi govorio ono što oni žele”.

Rodčenkov, bivši šef antidoping laboratorije u Moskvi, prebegao je prošle godine u SAD i deo je programa zaštite svedoka. Putin je obećao da će Rusija pomoći sportistima da se bore za svoja prava pred međunarodnim sudovima.

Rusi i Ukrajinci jedan narod

Putin je rekao da su Rusi i Ukrajinci u osnovi jedan narod, ujedinjen zajedničkim istorijskim, verskim i drugim korenima.

„Razvoj slovenskih svetova bio je težak proces. Sama Rusija je sačinjena od mnogih slovenskih plemena. Na kraju, formirana je Rusija, a Kijev je bio njen deo i centar. U tom smislu, naši istorijski, verski i drugi koreni dozvoljavaju mi da kažem da smo, u osnovi, jedan narod”, rekao je Putin na konferenciji.

Ruski predsednik ocenio je da je odluka sovjetskih vlasti da pripoje Krim Ukrajini 1954. godine predstavljala kršenje zakona u to vreme, preneo je Tanjug izveštaj Tasa.