Ratni put Narodne banke

Francuzi su izvestili da Narodna banka Kraljevine Srbije neće moći odjedared da se cela prenese u Marselj. Tražili su da uz trezor prvo dođu samo članovi uprave (sa porodicama), dok je veliki deo radnika ostao do daljeg u izmeštenom vozu-ledari u Solunu, što im ne beše pravo...

Uskoro Solun postaje vojna košnica, jer su se počele doseljavati mnoge savezničke trupe, pa su se preostali bančini radnici sa svojim porodicama preselili u Atinu. Od našeg izaslanika Balugdžića doznaju da je trezor srećno pristao u Marselj 16. 12. 1915, gde se već smestio u Četvrtom odeljenju Francuske banke. Svi radnici tada kretoše do Francuske i u Marselj stigoše 22. 2. 1916. Naša banka je zakupila i ceo mecanin palate Mulo da bi mogli lakše da operišu sa onolikim brojem sanduka trezora...

Pregledajući ratna dokumenta Mata Jovanović nailazi na akt gde je reč o „nestanku” 20.000 dinara u zlatu. Proverom se ispostavilo da se neki od službenika zabrojao. Da se ovakve greške ne bi ponovile – a takvih inače do tada nije bilo – Mata je navraćao u banku i proveravao pre podne i po podne da li se potkrala još koja omaška.