Najvažniji je zdrav razum

Ana Rajković (nekada Dragojlović) za sedam godina, koliko radi na TV Prva, snimila je veliki broj upečatljivih priloga, a nedavno je emitovan serijal o uticaju NATO bombardovanja na zdravlje ljudi, koji je skrenuo posebnu pažnju gledaoca. Ovu značajnu temu realizovala je u saradnji sa urednicima Marijom Prebeg i Dejanom Vučenićem od kojih ima veliku podršku, a skromno kaže da su za ovako dobar rezultat zaslužni svi u timu „Eksploziva”, uključujući i snimatelje i montažere.

Neizostavno je pitanje – koji su zaključci nakon ovakvog obimnog istraživanja? Međutim, Rajkovićeva nam skreće pažnju da ona nikada ne donosi zaključak, već to prepušta gledaocima. Na njoj je da temu sagleda iz svih uglova, da razgovara sa relevantnim sagovornicima i da čuje obe strane, ali pre svega, glas običnog čoveka koji je uvek u fokusu „Eksploziva”.

I posle dve decenije, kaže nam, ne zna se prava istina o štetnosti municije sa osiromašenim uranijumom. Ljudi sa razlogom strahuju za svoje zdravlje. Bilo je veoma zahtevno sagledati sve aspekte ove teme. Da bi shvatila srž problema, pročitala je veliki broj knjiga i  gledala dva dokumentarna filma. Posebno je ponosna na to što je uspela da dođe do obolelih italijanskih vojnika koji su bili u mirovnoj misiji na Kosovu, a koji pred sudom uspešno dokazuju da je osnovni krivac njihovog oboljenja – osiromašeni uranijum. Najteže joj je bilo, otkriva nam, da razgovara sa porodicama čiji su bližnji stradali. Čitava ekipa provela je nedelju dana na Kosovu. Pokušala je i da razgovara sa Albancima, ali bezuspešno. Nije odustajala od te namere do kraja... Međutim, sva vrata su joj bila zatvorena. Posetila je i NATO bazu u Bondstilu, što je zaista bio poduhvat vredan hvale jer kamere tamo dugo nisu kročile. Posle višemesečnog rada, uspela je da sklopi sadržajan serijal koji smatra krunom svoje novinarske karijere.

S obzirom na to da je reč o osetljivoj temi, tvrdi da nije trpela nikakve pritiske sa strane, niti joj je sugerisano kako treba da radi. Nije želela da drži bilo čuju stranu, već samo da predstavi rezultate svog istraživanja.

Zdrav razum i dobra ideja su joj uvek bile vodilje, ističe. Kad postoji jasan cilj, nema bojazni šta će biti. Voli komentare, nije sujetna, ne zazire ni od onih loših.

Na TV Prva je od njenog osnivanja. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka. Prvo profesionalno iskustvo je stekla na TV Art, zatim i na TV Enter gde joj je šansu pružila urednica Slađana Slavković. „Eksploziv” joj je bio novo iskustvo jer pre toga nije radila kratke dokumentarne forme. Pokazalo se da joj ova forma leži, i sa svojim prilozima učestvovala je na festivalima kratke dokumentarne TV forme. Svi članovi redakcije funkcionišu kao prava mala porodica, priča nam. Sa ovom emisijom su rasli, razvijali se, učili, širili vidike, usavršavali... Od njih se očekuje, objašnjava nam, da budu i dobri psiholozi, ali i reditelji. Jer, nije uvek lako dobiti od sagovornika odgovore. Neophodan je adekvatan pristup.

– Nekada kada nam se čini da je scenario idealno osmišljen, teren nas iznenadi. Tu se pokazuje naša veština, koliko umemo da u trenutku odreagujemo. Čar „Eksploziva” je što sve priče predstavljamo iz jednog sasvim drugačijeg ugla. Trudimo se da budemo aktuelni, da se držimo osnovnih postulata novinarstva, ali da imamo neki svoj specifični autorski pristup i da prikažemo nešto što drugi možda ne bi ni primetili, a što bi svakog interesovalo – objašnjava Rajkovićeva.

Jedno vreme se bavila temama iz takozvane crne hronike, ali već nakon šest meseci danonoćnog rada i posvećenosti ovoj oblasti uvidela je da joj ovakav ritam ne prija.

A kako ona gleda na svojevrsni fenomen da se u novinarstvu uglavnom žene bave temom iz kriminologije? Naša sagovornica smatra da je nežniji pol hrabriji, veštiji, da su spremne da idu i dalje nego njihove kolege i da pređu određene granice, ali je tu i ženska intuicija presudna. Sebe smatra hrabrom i uvek spremnom za korak dalje, zarad priče.

Zahvaljujući ovom poslu, ne samo da je upoznala mnoga mesta na kojima nikada pre toga nije bila već i svog životnog saputnika, supruga Dušana Rajkovića, snimatelja, u početku samo vernog saradnika koji ju je pratio na raznim putešestvijama. I danas zajedno kreiraju mnoge zanimljive priče. Ljudi je često pitaju da li im je dosadno jer rade zajedno, što ona kategorično negira. Uživaju u tome da zajedno dele doživljaje i iskustva sa puta, da istražuju... Već više od godinu dana su u braku.

Ana Rajković nam priznaje da i kada su kamere ugašene, ona traži priče... pa makar to bilo u svakodnevnim kilometarskim šetnjama. Rodom je iz Obrenovca, gde joj i danas žive roditelji, a Beograd joj je nepresušna inspiracija. Obožava njegove kutkove i ćoškiće. Redovno vežba jogu i voli da vreme provodi sa prijateljima.

Kaže da je oduvek znala da će se baviti novinarstvom, još od malih nogu. Nikada nije postojala druga opcija. Kad je bila četvrti razred osnovne škole, priseća se kako je od kartončića napravila novinarsku legitimaciju. Tada je želela da bude sportski novinar. Osim što obožava Crvenu zvezdu i ponekad ode na utakmici, za sport je danas ništa drugo ne vezuje. Tek sada shvata koliko je važno vizuelizovati svoju želju, i što je ona jasnija, to si bliži njenom ostvarenju, tvrdi!  Gimnaziju je završila takođe u Obrenovcu. Sa 16 godina je počela da volontira u lokalnom radiju i  novinama... a zatim su usledili drugi, profesionalni angažmani.

 – Za mene je pravi novinar onaj koji zna da napravi emisiju analitično, posvećeno, sa mnogo uloženog i truda i znanja, ali i sa pravom merom. S druge strane, novinar mora da zna da odreaguje u trenutku, da uvek bude spreman za živo uključenje u program. Volela bih da i ubuduće kombinujem sve ove veštine – kaže za kraj Ana Rajković.