Putovanje kroz vreme u mađarskoj etno-kući

Poštovani, veoma sam zadovoljan lednjakom koji sam od vas kupio: ovaj model u sravnjenju sa starim, troši za istu količinu mesa – manje leda, a to za mene znači veliku uštedu.

Ovako počinje pismo upućeno 1939. godine Franji Ujvariju, inovatoru i vlasniku Tvornice strojeva, uglednom žitelju Temerina, koje je danas požutelo svedočanstvo uz izloženi lednjak (preteču savremenih frižidera) u tajhazu, etno-kući mađarskog stanovništva ovog dela Bačke. Na mađarskom jeziku tajhaz znači zavičajna kuća. Nekada se, naime, saonicama išlo do obližnjih reka, bara, u konkretnom slučaju do Jegričke reke, gde su se sekle velike kocke leda da bi se u primitivnim uređajima održala niska temperatura i svežina namirnica.

Zavičajna kuća otvorena je pre 14 godina. Riznica je rustičnog blaga, koje odslikava način života, s kraja 19. i početka 20. veka. Kako kaže Ištvan Adam, domaćin i samouki kustos, cilj je bio da se prikupi i na jednom mestu očuva sećanje, ali i raznovrsni predmeti, koji dočaravaju nekadašnji život na selu.

– Kako se nekad živelo danas još možemo da čujemo od naših starih, ali kada njih ne bude, mnoga će se sećanja ugasiti. Ovu kuću, koja je i artefakt narodne arhitekture mađarskog stanovništva, uredili smo tako da posetiocima omogućimo putovanje kroz vreme – kaže naš sagovornik.

Orah ispred ulazne kapije

Kuća „na duž” iz sredine 19. veka, debelih zemljanih zidova i sa krovom od trske, smeštena je u prostranom dvorištu, u kome je po nepisanom pravilu ravnice ispred ulaznih vrata – orah. U prednjoj, „čistoj” sobi kako se nekad nazivala ova prostorija, prozori gledaju na ulicu. U njoj se uvek nalazio najbolji nameštaj. Tu su isključivo spavali gosti, porodilje sa bebama, a u dve sledeće prostorije odvijao se svakodnevni život. Ištvan Adam otkriva i kako su prikupljeni predmeti koji se danas nalaze u ovoj etno-kući: zaređali su po Temerinu, od domaćinstava do domaćinstava. Mnogi su se odazvali, darivali stvari od predaka. U prošlosti se malo toga bacalo i puno čuvalo.

– Zato se i taj famozni lednjak, koji radi bez struje, nalazi u dobrom stanju. I ručnu mašinu za veš istog inovatora Ujvarija mogla bi neka snažna i vredna domaćica odmah da pokrene. Lopta od svinjske bešike, kakvom su se igrala deca pre dva veka, jedna je od najvećih zagonetki gostima. Retko koji đak, čak i profesor, kada Ištvan sprovede mini-kviz, zna čemu su služile sprave čudnog izgleda.

U glavnoj sobi je hodalica za decu, primitivni dubak, izrađena od drveta, ali i drvene mini-sanke za klizanje po ledu. Tu su kutlače, napukle keramičke činije „ušivane” žicom, jer se nekada domaćica teško odlučivala da bilo šta baci. Popravku su obavljale putujuće zanatlije, najčešće vešti Slovaci, pa su domaćice iz Temerina danima i mesecima čekale da im se žicom zakrpi razbijen servis.

Platno sa vezenim stihovima

Iznad ognjišta na zidu stoji „domaćica” – platno sa vezenim stihovima. U slobodnom prevodu sa mađarskog, posetioce podsećaju da „Gde živi vera, tu živi i ljubav”; „Gde je mir, tu je i blagoslov”, a „Gde je blagoslov, tu je i bog”, a „Gde je bog, tu ništa više nije potrebno”.

Kuća u koju je smešten tajhaz, prema zapisima iz katastarskih knjiga, potiče iz 1892, mada se pretpostavlja da je četiri decenije starija. Tokom 20. veka zemljane zidove od naboja tadašnji stanari su osavremenili – poravnali. Pre nekoliko godina, zahvaljujući IPA projektima, tajhaz je detaljno renoviran i doteran, ali se vodilo računa da se ne naruši originalni izgled starog zdanja.

O kući brine Udruženja likovnih stvaralaca TAKT i ujedno je adresa brojnih likovnih i grnčarskih kolonija. Ovde se priređuju izložbe, održavaju koncerti džeza i bluza. U zadnjem delu dvorišta sazidan je novi objekat, „Stvaralačka kuća”, sa prostranom umetničkom radionicom. Namernika ima iz svih krajeva sveta, od Estonije do Meksika. Kako kaže Ištvan Adam, tokom proleća i leta svraćaju turisti iz svih delova Srbije i okolnih zemalja. Manje je posetilaca iz Mađarske, ali uz osmeh dodaje da oni i ne moraju da svraćaju u tajhaz, kad mnoge od izloženih predmeta imaju u svojim starim kućama.

Pročelje u obliku sunca

Krov je rogast i sredinom pedesetih godina 20. veka trska je zamenjena crepom. Kasnije je vraćena trska. Vrh krova je od dasaka postavljenih tako da simbolizuju sunčeve zrake. Od kraja 19. veka, kuće u Temerinu su umesto daščanog vrha dobijala lepa pročelja, u baroknom stilu, od cigala. Kamena pročelja su imala narodno ime – kible. Na Mađarskoj zavičajnoj kući u ovom delu Vojvodine sačuvano je poslednje pročelje od dasaka u obliku sunčevih zraka. Iznutra i spolja ofarbana je u belo, baš kao nekad.