U prvi mah beše – orah

Goran Joksimović iz mesta Paragova kod Sremske Kamenice je policajac, zaposlen u Policijskoj upravi u Novom Sadu. Oženjen je Goricom, grafičarem po struci, i imaju dvoje dece: sina od 15 i kćerku od 13 godina. Ništa u mirnom životu ovog mladog čoveka ne bi bilo neobično da pre dve godine, sasvim slučajno, sređujući dvorište oko kuće, nije dobio inspiraciju da se bavi nečim o čemu ni sanjao nije. Sve je počelo od jednog orahovog panja koji je prilično smetao u tom dvorištu, a našlo se tu i neko deblo šljive, kao i neke drangulije. Goranu se nekako dopao taj panj, okretao ga, obrtao, bilo mu je žao da ga baci, i najednom mu „kliknu“ da bi to mogao da bude zanimljiv stočić, samo ako se malo očisti i obradi. Uradio je to nekim priručnim alatom vodeći računa da maksimalno ispoštuje prirodni oblik stabla i žila, prelakirao ga, stavio mu odozgo staklo i – oduševio se.

(/slika2)Kako su nastajali novi komadi nameštaja i drugi su se oduševljavali, a Goran naprosto nije mogao da se zaustavi, radio je i za rođake, prijatelje, komšije. Oni su i ga nagovorili da to negde izloži.

– Zato sam otišao u Pokret gorana, odneo slike i oni su prihvatili da uz njih budem na manifestaciji „Dani proleća“ u Novom Sadu. Tamo sam se uverio da se ono što ja radim dopada velikom broju ljudi, pa sam radio sve više i više: klupice, ogledala, čiviluke, komodice, fotelje, krevete – kaže Goran.

U međuvremenu se izveštio da pronađe odgovarajuće deblo, da ga iseče u pilani, da mu skine koru, odabere namenu i da ga ručnim alatom obradi tako da mu ne poremeti „liniju” koju mu je darovala priroda. Pretežno radi sa orahom zato što je to kvalitetno drvo, sa lepom teksturom, a naročito zato što je sa njim započeo ovaj svoj „drugi posao“. Radi i sa bagremom, šljivom, tisovinom, sa svakim drvetom koje ima zanimljiv presek. Nožić ulazi u sve pore drveta i sve krivine, dok se ravne površine uglavnom seku mašinski. Ali tada novopečeni majstor stoji pored radnika za mašinom i okreće mu drvo na onu stranu koju treba da iseče. To uopšte nije nevažno, pošto u preseku treba da se vide razni slojevi i boje.

(/slika3)Ruku na srce, ni plasman ne ide loše. Ljudi su na sajmovima u prvi mah iznenađeni kad vide nameštaj različit od svega što u prodavnici mogu da kupe, vrte se, zagledaju, zapitkuju, pazare neku sitnicu, a ozbiljniju kupovinu obično ostavljaju za kasnije, kad vide kako će im se određeni komad uklopiti u postojeći ambijent. Ima mušterija, nije da nema, Novi Sad je veliki grad, a obronci Fruške gore puni su vikendica u kojima ovi prirodni oblici pasuju „kao saliveni“. Kad Goran nema vremena da obradi neke detalje, u pomoć priskaču deca, a i Goričini saveti nisu na odmet.

Ipak, ovaj slučajni posao, koji sve više preti da postane životni izbor, našem sagovorniku znači mnogo više od mogućnosti da poveća kućni budžet.

– S obzirom na stresan posao koji obavljam, ovo što radim veoma me smiruje i opušta, puni mi baterije da izdržim mnoge neprijatnosti. Kad napravim neku klupicu ili stočić, srećniji sam nego da dobijem na poklon ne znam šta!