Lažni radnici „Čistoće" opet prodaju čestitke

Nepoznate osobe pokušavaju da i ove, kao i prethodnih godina prevare Beograđane lažno se predstavljajući kao radnici JKP „Gradska čistoća”. Oni, u ime ovog preduzeća, traže od sugrađana novac u humanitarne svrhe za „bolesnog” kolegu, bolesno dete nekog od „zaposlenih” u „Čistoći”  ili nude na prodaju novogodišnje čestitke.

– Imamo obavezu da upozorimo i podsetimo sugrađane da ne nasedaju na takve prevare. Izuzev uniforme koje te nepoznate osobe nose, a koje podsećaju na uniforme naših radnika, ti ljudi nemaju nikakve veze sa preduzećem. Zbog toga savetujemo sugrađanima da ne stupaju u kontakt sa tim osobama koje ne samo da pokušavaju na prevaru da im uzmu novac, već takvim protivzakonitim aktivnostima narušavaju ugled i poverenje koje preduzeće ima kod Beograđana – kažu u „Čistoći” i apeluju na sugrađane da svaki takav slučaj prijave nadležnim organima.

Ova situacija se, nažalost, ponavlja godinama. Izgleda da je prevarantima omiljen decembar mesec kada se najviše i dariva. Tada na svakom ćošku može da se sretne neki „radnik Čistoće”, ili nekog drugog „preduzeća”, kako prikuplja neku pomoć ili nudi čestitke od čije se prodaje „finansiraju” bolesni i ugroženi.

A kako postupiti u takvim situacijama zavisi od čoveka i od toga koliko poznaje šta se dešava na ulici. Mnogi od nas, sluteći negde da je možda i prevara, često iz sažaljenja kupe čestitku.

– Ja sam prošle godine kupila čestitku od nekog „radnika”, ne znam koje „firme”. Dala sam 150 dinara jer mi ga je nešto bilo žao. Nisam puno razmišljala da li je lažni ili pravi. Negde sam u sebi bila uverena da je prevarant, ali mi je tako došlo da baš njemu dam pare – priča Kristina J. iz naselja Braće Jerković.

Za razliku od nje, Anastasija V. iz Kumodraža odavno ni od koga na ulici ne kupuje čestitke, a retko kome od onih koji mole za pomoć po autobusima, pred crkvama, u prolazima... daje pare.

– Jedno vreme sam se i ja hvatala za novčanik kad bi ugledala tako nekog „ugroženog”. A onda sam shvatila da stalno viđam jedne iste face koje traže pomoć i zapitala se koliko im je to pomoći potrebno kad je stalno traže. Shvatila sam da je to pravi „biznis” i odlučila da te „poslovne ljude” prestanem da finansiram. Naravno, da znam da nekom stvarno treba pomoć, pomogla bih bez ustezanja, onoliko koliko je u mojoj moći, ali ovako od mene se neće ovajditi – priča Anastasija i ističe da se ipak i dalje za pare hvata samo kada vidi da prosi baba s maramom.