Poslednja igranka „K"o nekad u osam"

Kada je Predrag Grozdanović, mašinski inženjer i instruktor u plesnoj školi „Zlatne pedesete”, početkom oktobra došao na ideju da u Kulturnom centru „Reks” organizuje igranku pod nazivom „K’o nekad u osam” nije ni slutio da će više od 200 ljudi doći u ovaj kultni beogradski klub.

Obučeni u skladu sa modom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Beograđani svih godišta stigli su u „Reks” kako bi evocirali uspomene iz mladosti ili bar slušali muziku uz koju su plesali njihovi roditelji.

Igranku je otvorila kultna pesma Đorđa Marjanovića „Zvižduk u osam”, a za njom su se ređali hitovi „Crnih bisera”, „Silueta”, „Džentlmena”, „Crvenih koralja”, „Indeksa”, „Bitlsa”, „Rolingstonsa” i čuvenog Mileta Lojpura. Glasine su se brzo proširile među ljubiteljima dobrog provoda i za sledeću igranku već se tražila „karta više”.

A večeras se u „Reksu” održava poslednja igranka, jer se ovaj prostor zbog restitucije vraća starim vlasnicima. Ali, Predrag Grozdanović gaji optimizam kada je u pitanju budućnost igranki u prestonici.

– Osobe željne plesa i dobrog zvuka ne mogu da nađu prostor za igru jer se noćni provod u Beogradu svodi na kafane, splavove i poneko plesno veče. U želji da na beogradsku scenu vratimo muziku šezdesetih i sedamdesetih godina i atmosferu čuvenih igranki koje su se održavale na Kalemegdanu, „Mašincu” i u Lazarcu, odlučili smo da u saradnji sa „Klubom 50+” opštine Stari grad i Kulturnim centrom „Reks” organizujemo igranke. Na njima se svira ista ona muzika uz koju je Beograd plesao pre pola veka i svaka igranka je vremeplov u period kada je sve bilo lepo i bezbrižno – priča Grozdanović, koji je zadužen za puštanje muzičkih hitova tog vremena.

U našem gradu se s vremena na vreme održavaju plesne večeri, ali on kaže da se namerno insistira na imenu igranke, jer su one predstavljale socijalni fenomen. Na njih su dolazili i ljudi koji nisu znali da igraju da bi se družili, upoznavali i slušali najpopularnije pevače i bendove uživo. O čuvenim beogradskim igrankama snimane su serije, zahvaljujući kojima smo naučili da je učenje tvista i rokenrola na Kalemegdanu predstavljalo sastavni deo odrastanja Baneta Bumbara i junaka serije „Grlom u jagode”.

Početkom sedamdesetih godina u Beogradu su počele da se otvaraju prve diskoteke koje su osamdesetih i devedesetih bile sinonim za noćni provod, a novi milenijum doneo je elektronsku muziku uz koju se skakuće do iznemoglosti, a nije potreban plesni partner.

– U većini klubova i kafana danas svako igra sam za sebe, ali mi često puštamo sentiš i bluz kako bi ljudi plesali zagrljeni. Mene je intrigiralo zbog čega mladi sjajno reaguju na pesme Dragana Stojnića, Đorđa Marjanovića i Nade Knežević, a onda sam u razgovoru sa njima shvatio da je to bila muzika koju su slušali njihovi roditelji koji su se upoznali i zavoleli na igrankama – zaključuje Predrag Grozdanović.