Okrenula sam Tolstoja naglavačke

Posle romana „Gorski” koji je u stilu „Velikog Getsbija” govorio o bogatim Rusima u Londonu, novi roman Vesne Goldsvorti „Gospodin Ka”, koji „svetsku premijeru” ima u beogradskoj „Geopoetici”, u prevodu sa engleskog Nataše Tučev, nastavlja pripovest velikog Tolstojevog romana „Ana Karenjina”. Naime, jedan od glavnih junaka Sergej Karenjin u romanu je „stvaran” sin svoje majke, koji živu u londonskom egzilu i dolazi u kontakt sa francuskom Jevrejkom Albertinom. Roman prati jednu ljubavnu priču, ali i snimanje filma o Tolstojevoj heroini, zbivanja u filmskom svetu, a uspostavlja i vezu sa Londonom Miloša Crnjanskog i knezom Rjepninom koji se u „kadru” ukazuje slično kao Hičkok u svom filmu...

U kom trenutku ste odlučili da nastavite pripovest o velikom Tolstojevom romanu, pa i o Rusima u Londonu?

Početna ideja bila je da napišem trio romana o Londonu (ne trilogiju) zato što ovi romani govore o različitim junacima. Ideja je bila da prvi deo bude smešten u doba neposredno posle Drugog svetskog rata, u 1946-47. godinu, da se drugi zbiva 1985-86, kada sam ja otišla u London u „hladnoratovsko” vreme, a treći da bude savremen. Tokom pisanja, valjda sam od straha od istraživanja zapravo počela od kraja. Prvo sam napisala „Gorskog”, koji je savremen. Kada sam počela da pišem roman „Gospodin Ka”, o jednoj Francuskinji koja je udata za engleskog oficira i živi u egzilu u Londonu, mislila sam da će ta ruska tema biti marginalna, odnosno da će se Sergej Karenjin pojaviti na dva mesta, kao lajt motiv u odnosu na „Gorskog”. Međutim, kao što se Tolstoj zaljubio u Anu Karenjinu, tako sam se i ja zaljubila ne samo u Sergeja, već u čitavu tu porodicu Karenjina. Treći roman govoriće takođe o Londonu, o kraju Hladnog rata, o trenutku kada još verujemo da će socijalizam trajati.