Tajne poruke Amalfi papira

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Lon­don, Amal­fi (jug Ita­li­je) – Pa­pir je ta­ko dis­kre­tan da, ako tre­ba, mo­že da za­bo­ra­vi šta je na nje­mu na­pi­sa­no. Na pri­mer, ve­li­ke taj­ne pri­če. Na­lik, na pri­mer, onoj iz Taj­nog ar­hi­va Va­ti­ka­na u „Pro­ces­sus con­tra Tem­pla­ri­os” iz ok­to­bra 2007. go­di­ne ili lju­bav­nu po­ru­ku nor­man­ske vla­ste­lin­ke Ma­ri­je sa Si­ci­li­je u 12. ve­ku. Ka­kva je to pod­lo­ga ko­ja ru­kom is­pi­sa­na iza­bra­nog pri­ma­o­ca mo­že uz­di­ći, a onog ne­po­želj­nog za­u­vek iz­ba­ci­ti iz ži­vot­ne igre? 

Deo od­go­net­ke ta­jan­stve­nog pa­pi­ra ko­ji tr­pi sve, a po po­zi­vu, sam dej­stvu­je, mo­že se po­tra­ži­ti u naj­stro­žem cen­tru Lon­do­na, ili Oks­for­da, u onim ma­ju­šnim, ču­de­sno sre­đe­nim sta­rin­skim rad­nja­ma ugla­ča­nih fi­gu­ri­ca, ret­kih knji­ga i sta­rin­skog pri­bo­ra za pi­sa­nje i pa­pi­ra s mo­no­gra­mom kup­ca, ta­mo gde se uvek mo­že po­sta­vi­ti isto pi­ta­nje. Na­i­me, da li se ba­sno­slov­na ki­ri­ja lo­ka­la pla­ća baš od pro­da­je iz­lo­že­nih eks­po­na­ta i sjaj­nih đin­đu­va?