Legat Olge Jančić na proleće pred publikom

Na njeno umetničko formiranje uticali su profesori Lojze Dolinar i Toma Rosandić, razmenjivala je posete sa kolegom Henrijem Murom, a kritičar Hebert Rid uvrstio ju je u knjigu „Istorija moderne skulpture”. U karijeri koja je trajala više od pet decenija Olga Jančić (1929–2012) prešla je put od „akademskog realizma sa ekspresivnim impulsima i umerenom stilizacijom forme, okrećući se figuraciji inspirisanom arhaičnim oblicima, preko figuralno-asocijativno-apstraktnih oblika do apstraktnog vitalističkog koncepta forme”.

Legat koji je ova umetnica još za života formirala, poveren je na staranje Kući legata tek u martu ove godine, a na proleće 2018. javnosti će na izložbi biti prikazan izbor iz njene bogate zaostavštine koja broji 83 skulpture i reljefa.

Kako za „Politiku” objašnjava Dejan Vučetić, kustos Kuće legata, Ugovor o poklonu između naše poznate vajarke i grada Beograda potpisan je 20. oktobra 1993. i u njemu se nalazio precizan spisak dela koja je ona sama pažljivo odabrala i koja su ilustrovala sve faze njenog stvaralaštva, od 1945. pa do 1992. Nakon njene smrti, 25. oktobra 2012, ugovor je mogao da bude ispunjen.