Najstariji novosadski hram

No­vi Sad – De­ca su u sta­rim vre­me­ni­ma kr­šta­va­na od­mah po ro­đe­nju. Ta­ko je u Pe­tro­va­ra­di­nu kr­šten Jo­sip Je­la­čić, ka­sni­je slav­ni hr­vat­ski ban. Nje­go­va rod­na ku­ća u pod­gra­đu Pe­tro­va­ra­din­ske tvr­đa­ve, za ko­ju je ne­dav­no re­če­no da će dr­ža­va Sr­bi­ja fi­nan­si­ra­ti njen ot­kup i ob­no­vu, na­la­zi se u bli­zi­ni sta­re žup­ne Cr­kve Sve­tog Jur­ja, gde je oba­vljen ver­ski čin. To je naj­sta­ri­ji hram u No­vom Sa­du. Po­di­gli su ga je­zu­i­ti (isu­sov­ci) pre vi­še od tri ve­ka. Kr­sti­o­ni­ca se i da­nas na­la­zi s le­ve stra­ne glav­nog ol­ta­ra ko­ji je iz­ra­đen od cr­ve­nog mer­me­ra i s ko­ga Sve­ti Ju­raj, u li­ku rim­skog voj­ni­ka, pro­ba­da zma­ja. Žup­ni upra­vi­telj cr­kve Mar­ko Loš ka­že da je kr­sti­o­ni­ca uvek bi­la tu – zi­da­na je i ne mo­že se mi­ca­ti, a unu­tar nje su zde­nac za vo­du i sve­to ulje. 

„Lju­di da­nas ta­ko ne raz­mi­šlja­ju, ali de­ca su ne­ka­da iz prak­tič­nih raz­lo­ga kr­šte­na od­mah po ro­đe­nju. U ono vre­me se pu­no de­ce ra­đa­lo, ali i umi­ra­lo. Za­to ni­su če­ka­li. Obič­no je otac s ku­mo­vi­ma do­no­sio de­te ko­je bi maj­ka sta­vi­la u ja­stu­ke. Po­sle se išlo ku­ći na sla­vlje. Maj­ka je tek ka­sni­je do­la­zi­la u cr­kvu. Dru­gi su bi­li obi­ča­ji. Ta­ko je 16. ok­to­bra 1801. Je­la­čić ro­đen i od­mah je do­ne­sen, i tu je kr­šen”, pri­ča Loš.