Prva jelka kod nas okićena 1859. godine

Sve do sre­di­ne 19. ve­ka u na­šim kra­je­vi­ma obi­čaj ki­će­nja jel­ke ni­je bio po­znat, ka­že za „Po­li­ti­ku” dr Dra­ga­na Ra­do­ji­čić, di­rek­tor­ka Et­no­graf­skog in­sti­tu­ta Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti. On se in­ten­ziv­ni­je pri­hva­ta po­čet­kom 20. ve­ka, s ger­man­skim uti­ca­ji­ma i to u Voj­vo­di­ni, gde je ne­mač­ko sta­nov­ni­štvo obi­čaj ki­će­nja jel­ki kao sim­bo­la No­ve go­di­ne pre­u­ze­lo od Ru­sa. Pr­ve jel­ke u sve­tu, ali i kod nas, ki­ti­le su ari­sto­krat­ske, bo­ga­ta­ške po­ro­di­ce.

Ka­ko bi ra­dost Hri­sto­vog ro­đe­nja po­de­lio i de­ci, u či­jim skrom­nim do­mo­vi­ma jel­ka ne­će za­sve­tle­ti, La­još Vel­đi iz Su­bo­ti­ce, osni­vač jed­nog od pr­vih za­ba­vi­šta, oki­tio je ve­li­ko bo­žić­no dr­vo 2. de­cem­bra 1859. go­di­ne.