Hvatanje za srpsku slamku

Odluka srpske vlade o poništavanju ugovora sa austrijskim koncernom „A-tek”, o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor, već danima zaokuplja javnost na Zapadu. Na lepom plavom Dunavu, preciznije u Beču, ali i severnije, preko Nemačke Slovačke i Belgije.

Suprotno nekim ovdašnjim, Kasandrinim, jadikovkama da bi vladina odluka mogla negativno da utiče na srpske pozicije među zapadnim investitorima – u tamošnjim analizama preovlađuje stav da nije reč o potezu povučenom pod utiskom aktuelnih političkih događanja. „Reč je o još jednom u nizu poslovnih neuspeha kontroverznog industrijalca Mirka Kovača”, zabeleženo je u bečkom dnevniku „Standard”. Nije propuštena prilika da se podseti da se protiv Kovača još od 2005. godine vodi istraga zbog sumnje da je bio umešan u privredni kriminal. Naravno, donekle se ustaje i u odbranu industrijalca: „Reklo bi se da je, ipak, posredi nepromišljenost impulsivnog žonglera u domenu visokog kapitala”.

Poznavaoci situacije, i Kovača, smatraju da bi bilo svrsishodno zameniti reč „nepromišljenost” izrazom „površnost”. Ističe se da je gradio kulu od karata, pazareći rudarsko-topioničarske kapacitete širom Evrope, od belgijskog „Kumerija” i tirolskog (austrijskog) rudarsko-topioničarskog diva Montanverke Briksleg, do neuspelih akvizicija severnonemačke afinacije NA i, najzad, RTB Bora. Tako je oslabio finansijsku moć koncerna i zapao u krizu.

Kovaču naklonjeni bečki dnevnik „Prese” istakao je da je akvizicija RTB Bor bilo hvatanje za slamku spasa, u Srbiji: „Glavna Kovačeva uzdanica bila je opcija da se kupovinom RTB Bor obezbedi pozicija potentnog liferanta sirove rude... Tako bi lakše došao do dodatne pozajmice koja bi mu obezbedila izlazak iz krize”.

Ispravnost pretpostavki potvrdio je i Mirko Kovač: „Samo ona dva miliona tona raspoloživih rezervi rude predstavljaju vrednost od oko 17 milijardi dolara... Dobit bi u sledeće četiri decenije iznosila više od deset odsto godišnje.”

Nadajući se trećoj aukciji RTB Bor – koju ministar Dinkić nije isključio, u slučaju da sa ruskim oligarhom Olegom Deripaskom ne bude postignut sporazum – najavio je razgovore „sa četrdesetak investitora u Arapskim Emiratima”.

Izjava je podstakla komentatore u bečkoj kafani „Lantman”, u komšiluku centrale vladajućih socijaldemokrata, da sugerišu autoru ovih redova: „Možda bi i vaši skauti (stručna izvidnica) trebalo da se onamo upute... Kupovinom Bora ’A-tek’ izvesno nije nameravao da pretvori RTB u paradnu afinaciju Evrope, već da iskoristi prirodna bogatstva”. Da je to tako potvrđuje činjenica da Kovač finansira topioničarski gigant u Slovačkoj sa godišnjim kapacitetom od 200.000 tona prerade sirovih proizvoda.

Bor bi, dakle, postao ono o čemu su starije generacije u nekadašnjoj Jugoslaviji ovako podučavane: „Danas proizvodimo finalne proizvode... U Kraljevini Jugoslaviji smo prodavali po deset vagona rude – za jednu pisaću mašinu.”