Nafta najskuplja u istoriji

Prema izveštajima agencija

Njujork – Bez ijednog opipljivog globalnog povoda, cena sirove nafte potukla je juče sve dosadašnje rekorde.

Barel lake američke nafte sa majskim datumom isporuke dostigao je na berzi u Njujorku cenu od 113,09 dolara –  uz obračunatu inflaciju, cena nafte dostigla je vrednost od 49,36 dolara, dosad najvišu u istoriji trgovine ovom sirovinom, navodi agencija Blumberg. I barel severnoatlantske nafte je na berzi u Londonu takođe dostigao nezabeleženu cenu od 111,85 dolara.

Atmosfera na globalnom tržištu „crnim zlatom” postala je tmurna: „Nafta bi uskoro mogla biti još skuplja”, upozorava londonski „Fajnenšel tajms”.

Neutoljiva žeđ Kine za naftom, nevolje tri glavne petrolejske luke Meksika koje snabdevaju SAD (zbog lošeg vremena i remonta), novi pad vrednosti američkog dolara i kvar na naftovodu koji benzinom i dizelom snabdeva Čikago, pokrenuli su novo poskupljenje.

Drugi svetski potrošač „crnog zlata”, Kina je u martu, pred početak prolećne setvene sezone, povećala uvoz dizela za 49 odsto u odnosu na februar. Bruto rast društvenog proizvoda te zemlje od 10,4 odsto u prvom tromesečju 2008. godine objašnjava i siloviti porast tamošnjeg uvoza sirove nafte. Naime, Kina je u martu povećala uvoz nafte za 25 odsto u odnosu na februar, saopštila je Državna carinska administracija u Pekingu.

Na drugom kraju sveta, najveći svetski kupac nafte SAD kubure sa snabdevanjem i sve skupljim benzinom na pumpama. Amerikancima benzin nikada nije bio skuplji, upozorio je juče statistički biro vlade u Vašingtonu. Amerikanci u proseku plaćaju 3,39 dolara za galon benzina (merno burence od 3,78 litara). Oslabljeni američki dolar je glavni razlog što će Amerikanci ovog proleća, prvi put od vremena vlade Džordža Buša starijeg, putovati manje nego što su navikli. Kvar na velikom „Šelovom” naftovodu koji iz Lujzijane sprovodi naftu ka Čikagu i istovremeno zatvaranje tri velike meksičke naftne luke na Atlantiku i jedne na Pacifiku, podstakli su juče nove zebnje o redovnom snabdevanju SAD pred leto. Pukotina na „Šelovom” naftovodu „Kaplajn” hitro je zakrpljena, ali je neizvesno koliko će dugo biti zatvorene tri luke –Parahitos, Dos Bokas, Kajo Arkas preko kojih Meksiko izvozi 80 odsto svoje nafte, mahom u SAD.

Zebnju da nafte letos možda neće biti dovoljno na svetskom tržištu podgrevaju i brojni drugi signali: udruženje vodećih svetskih izvoznika OPEK upravo razmatra proletošnje smanjivanje izvoza, sabotaže na naftovodima u Nigeriji su učestale, Venecuela sprema nove poreske obaveze stranim naftaškim kompanijama...

Na svetskom tržištu nafte pometnju je juče izazvala i jedna dobra vest. Naime brazilska državna kompanija „Petrobras” objavila je da je u basenu Santos naišla na basnoslovno nalazište crnog zlata, sa potencijalom od oko 33 milijarde barela nafte. Jagma investitora za akcije „Petrobrasa” nakratko je zasenila iščekivanje rezultata finansijskog poslovanja američke privrede u prvom tromesečju 2008, koji direktno mogu uticati na dalje kretanje cena nafte.

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka već su javno iskazali zabrinutost zbog vrzinog kola u kome odnedavno previsoka cena nafte utiče na rekordan skok cene hrane u svetu i najavu mogućeg revolta miliona gladnih širom sveta. Cena nafte u Njujorku i Londonu juče je pri kraju trgovine na berzama neznatno pojevtinila na oko 113,4 dolara i 111,54 (brent).