Dama koja je Beograd prevela od čaršije do metropole

Imam 150 godina, ali me još nisu zaboravili: svakog dana u goste mi dođe 70.000 ljudi. Stara sam, ugledna dama, i oni koji hoće da se predstave Beogradu najpre pokucaju na moja vrata. Za veze u društvu i poslovne kontakte najbolje je staviti se pod moje okrilje. Zbog ekskluzivnosti dela prestonice u kojem sam porasla i istorije i kulture koju ispisujem vek i po, mogu rame uz rame da stanem sa njujorškom Petom avenijom ili londonskim Oksford stritom. I da se pohvalim da odavno pripadam porodici, kako bi to rekla android generacija, haj strita. Zovem se Knez Mihailova ulica.

Moje ime je među najstarijim u Beogradu. Ostalim ulicama nazive su menjali, ali mene niko nije dirao još od 1870. godine. I automobile su pre 30 godina odavde proterali da omoguće svima koji to žele da se prošetaju. A dolaze mnogi. Neki zbog mog nasleđa, onih starih zdanja za koja čak i najmlađi pomodari priznaju da nova arhitektura ne uspeva da ih prevaziđe, kao i zbog bogatstva koje sam kasnije stekla. Jer, važim za najveći trgovinski centar u regionu. Na manje od jednog kilometra smestilo se više od 200 prodavnica. Kod mene se ne dolazi bilo kako obučen, ali se odlazi još lepše odeven.