Prirodno je bilo da se borim

Dobri poznavaoci ovdašnjih džudo prilika, odlučno tvrde da je Aleksandar Kukolj danas u ovom sportu ono što je Novak Đoković u tenisu. Po činjenici šta je ko iza sebe ostavio u ovoj godini, džudista Rakovice stavio se u red najboljih naših sportista u 2017. Sezonu je započeo na četvrtom mestu u kategoriji, ipak, zlato sa evropskog prvenstva u Poljskoj, čini se da je bio prelomni trenutak u njegovoj karijeri. Godinu je završio na tronu, kao najbolji u kategoriji do 90 kilograma.

Kako ste zavoleli džudo?

– Rođen sam u Pragu 9. septembra 1991. godine i to igrom slučaja jer je otac tada radio u Češkoj. Nedugo posle mog rođenja se zaratilo u Jugoslaviji. Sa nepuna tri meseca majka, otac i ja smo došli u Kamenicu, u Republiku Srpsku, rodno mesto mog oca. Nismo se puno zadržali, preselili smo se u Beograd, gde je otac zahvaljujući firmi u kojoj je radio (GP Trudbenik) dobio privremeni smeštaj. On je ostao u Kamenici, pridružio nam se posle nekoliko meseci. U ulici u kojoj smo živeli u to vreme dobro je funkcionisao džudo klub Trudbenik. Brzo sam zavoleo strunjaču, imao sreću da me trenira Jožef Joca Balint, divan čovek i sjajan pedagog.