Čuvari baštine srpskih predaka

Bi­lo je tri sa­ta po­sle po­no­ći. Iz­najm­lje­ni kom­bi je par­ki­ran u Va­si­noj uli­ci u cen­tru Be­o­gra­da. Še­sto­ro lju­di u pr­tlja­žnik pa­ku­je fo­to-apa­ra­te, ka­me­re i dru­gu opre­mu za sni­ma­nje. Sprem­ni su za put. Od­re­di­šte: Peć. Go­di­na: 2007. Re­klo bi se da je u tim okol­no­sti­ma „mal­ki­ce” ri­zič­no upu­ti­ti se u sr­ce Me­to­hi­je. Me­đu­tim, za en­tu­zi­ja­ste iz Udru­že­nja „Srp­sko bla­go” ne­ma ni stra­ha ni pre­pre­ka. Ovi po­sve­će­ni­ci od 1998. is­tra­ja­va­ju u mi­si­ji ko­ju su sa­mi se­bi do­de­li­li – fo­to­gra­fi­sa­nje i sni­ma­nje srp­skih cr­ka­va i ma­na­sti­ra i stva­ra­nje di­gi­tal­ne ar­hi­ve ov­da­šnjeg kul­tur­nog na­sle­đa na svom saj­tu. Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom tru­du, či­tav svet se kli­kom mi­ša mo­že upo­zna­ti sa hra­mo­vi­ma ko­je su ob­i­šli.

Ovu go­di­nu, u ko­joj sla­ve dve de­ce­ni­je, do­če­ka­li su s im­pre­siv­nim re­fe­ren­ca­ma. Od ka­me­na u por­ti do fre­ski na vr­hu ku­po­le, kom­plet­no su „po­kri­li” dva­de­se­tak hra­mo­va – Stu­de­ni­cu, Ra­va­ni­cu, Mi­le­še­vu, Ma­na­si­ju, So­po­ća­ne, De­ča­ne, Gra­ča­ni­cu, Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju... A nji­ho­ve fo­to­gra­fi­je na­la­ze se u udž­be­ni­ci­ma isto­ri­je, broj­nim mo­no­gra­fi­ja­ma, naj­re­le­vant­ni­jim svet­skim vi­zan­to­lo­škim ča­so­pi­si­ma, ar­hi­va­ma Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, ali i naj­ču­ve­ni­jih ame­rič­kih uni­ver­zi­te­ta ka­kvi su Prin­ston i Har­vard. Ne­ki od nji­ho­vih sni­ma­ka su ne­dav­no ukra­si­li i ka­len­dar ko­jim je „Po­li­ti­ka” da­ri­va­la svo­je či­ta­o­ce.