Odškrinuta vrata kraljevskih odaja

Njihovi poznati portreti i ostala umetnička dela predstavljaju deo britanske nacionalne kulture. U pažljivo odabranim pozama, kraljevi i kraljice nas i dalje posmatraju, kao moćni simboli nekih davno prošlih vremena. Ali i oni su bili samo ljudi, sa manama, lošim navikama i slabostima, željama i potrebama. To je ono što ih čini zanimljivima. Ne toliko datumi, diplomatija, politika i njihova dela, već njihovi ljubavnici, lične osobine, svakodnevne stvari.

Čarls Drugi je možda izgledao lepo kada su ga slikali, ali šta se tačno krilo ispod odora i perika? Šta je sa Lujem Četrnaestim? Navodno se okupao svega nekoliko puta u životu. Zbog čega je onda napravio tursko kupatilo u Versaju za svoju ličnu upotrebu?

Na ova i mnoga druga zanimljiva pitanja odgovaraće nam vrlo zanimljiva istoričarka Trejsi Borman koja je doktorirala istoriju 1997. godine na Univerzitetu Hal. Stekla je bogato iskustvo u organizacijama koje se bave zaštitom istorijske i kulturne baštine. Otuda i njeno vrhunsko poznavanje istorijskih ličnosti i onih manje poznatih detalja iz njihovih života. Trenutno obavlja funkciju izvršnog direktorka Fonda za edukaciju o kulturnom nasleđu, dobrotvorne organizacije koja ohrabruje decu da posećuju istorijska mesta i uče o njima pomoću programa „Sendford” nagrada. Takođe je jedan od glavnih kustosa Istorijskih kraljevskih palata, dobrotvorne organizacije koja upravlja palatom Hempton kort, London tauerom, Kensingtonskom palatom, Kjuskom palatom, Banketing palatom, Vajtholom i dvorcem Hilsboro.

Često je u televizijskim i radijskim emisijama i redovno daje doprinos istorijskim časopisima, posebno „Bi-Bi-Si historiju”.

Za „TV reviju” otkriva da će serija emisija „Tajni životi aristokratije” povesti gledaoce iza zatvorenih vrata nekih od najčuvenijih kraljeva i kraljica u istoriji i otkriti im prave ljude i njihove navike.

– Bez izuzetka, svaki monarh se iz korena promeni kad ga vidite „van dužnosti”. To je prava prednost ove emisije, kao i to što vam pruža novi uvid u motive koji stoje iza nekih njihovih odluka. Recimo, kad saznate kakvi su sve neprijatni zdravstveni problemi mučili Henrija Osmog, postaje vam jasno zašto je bio takav tiranin – ističe Bormanova.

A da li su zaista slavne aristokrate imale mračne tajne ili su to samo mitovi?

– Toliko su ih imali! Stvarno me je iznenadilo konzumiranje kokaina kraljice Viktorije, zaljubljenost Luja Četrnaestog u visoke potpetice i čuvena seksualna fotelja Edvarda Sedmog.

A čiji joj je život bio posebno zanimljiv?

– Opčinio me je kontrast između takozvanog Ludog kralja Džordža Trećeg i njegovog sina Džordža, princa regenta. Bili su sušta suprotnost jedan drugom.

Koliko su se privatni životi vladara razlikovali od našeg uobičajenog shvatanja da ih svakodnevica nije pogađala koliko i obične ljude?

– Vrlo brzo postane jasno da su oni na prvom mestu bili ljudi, a tek onda vladari. Potpuno drugačije gledate na njihova javna dela kad istražite kroz šta su prolazili u svom privatnom životu – pojašnjava nam naša sagovornica.

A šta je sa religijom? Da li su kraljevi i kraljice bili pobožni ljudi ili je za njih religija bila samo političko sredstvo?

– Moguće je i jedno i drugo, ali uglavnom su bili veoma pobožni – posebno Henri Osmi. Nekada su privatno praktikovali potpuno drugačiju religiju nego u javnosti. Eto, na primer, Elizabeta Prva. Ona je uzdizana kao zagovornica protestantizma, ali u privatnosti svojih odaja više je volela da se drži elemenata katoličanstva.

Harizmatična Trejsi Borman spojila je dve ljubavi – istoriju i televiziju. Ostvarila je svoj davnašnji san. Obožava da istražuje i piše o istoriji, ali i da sve to prenese široj publici. Radila je, tvrdi, s neverovatnom ekipom s kojom joj je, od početka do kraja, bilo veoma zanimljivo. I svidelo joj se što je iza scene imala pristup nekim izuzetnim mestima.

– Bilo je veoma zabavno kad su me u nosiljci proneli po brajtonskoj plaži … Mada pomalo ledeno – u šali dodaje.

Veći deo svog vremena posvećuje obrazovnom radu sa decom, pa je pitamo da li je danas teško probuditi kod dece interesovanje za istoriju?

– Mislim da deca poseduju ogromnu moć upijanja sopstvene istorije. Tajna je u tome da im istoriju prikažete kao nešto bitno, poređenjem sa time koliko su se stvari promenile (i ostale iste), ali i pomoću humora. Zato je „Grozna istorija” (Horrible Histories) tako sjajna. Ja nekad opisujem „Tajni život aristokratije” kao „Groznu istoriju” za odrasle.

A kakva je danas situacija s dokumentarnim i nekomercijalnim programima na britanskoj televiziji?

– Istorijske emisije trenutno doživljavaju svoj vrhunac, a vrlo su uspešne poslednjih 20 godina. Takvi programi imaju visoku gledanost, čak i kad se takmiče s rijaliti emisijama. Neka nam to potraje – s ponosom ističe.

I za kraj nas zanima njeno mišljenje – zašto se ljudi danas ponovo zanimaju za istoriju, a posebno im je zanimljiv srednjovekovni period?

– Zanimanje za istoriju uvek postoji i sjajno je što se sada otkrivaju novi periodi, recimo, doba srednjeg veka. Godinama se govorilo samo o Drugom svetskom ratu i o Tjudorima, i ni o čemu drugom između toga.