Šest decenija sreće Jovanke i Bratislava

Upo­zna­li su se u Pri­šti­ni, naj­ve­ći deo ži­vo­ta pro­ve­li u Pa­ri­zu, a sa­da su u Be­o­gra­du, u do­mu za sta­re na Be­ža­nij­skoj ko­si. I to svo­je­volj­no! Oni su po­ro­di­ca Spa­rić – Jo­van­ka i Bra­ti­slav. U do­mu ži­ve tri go­di­ne i ta­ko će, ka­ko na­ja­vlju­ju, bi­ti i ubu­du­će. Go­di­na koju su ispratili za njih je bila po­seb­na – obe­le­ži­li su šest de­ce­ni­ja brač­ne sre­će. 

– Svi su nas pi­ta­li isto: „Po­bo­gu, šta će­te u do­mu?” Pri­ja­te­lji ni­ka­ko ni­su bi­li za na­še pre­se­lje­nje. Ni ku­mo­vi nas ni­su još po­se­ti­li. Ni­ko­me ni­šta ne za­me­ra­mo. Ima vre­me­na, sa­sta­će­mo se. Ov­de je kom­ši­luk do­bar, svi se le­po dru­ži­mo. Okru­že­ni smo sta­ri­jim lju­di­ma, što smo i mi sa­mi, ali se ipak ta­ko ne ose­ća­mo. Ne­ma­mo uti­sak da ima­mo to­li­ko go­di­na. Bra­ti­slav bro­ji 83, a ja 80 – ot­kri­va Jo­van­ka.