Leptiri u borbi protiv falsifikata

Nekoliko uveličanih fotografija nemačke ministarke odbrane bilo je dovoljno hakerima da pre nekoliko godina lažiraju njen otisak prsta. I tada se srušilo sve u šta smo verovali. Čak ni otisak prsta nije zaštićen od falsifikatora. Gotovo sve na ovom svetu može da se duplira, umnoži, lažira...

Sve, osim „Teslagrama” – izuma koji je u svojoj naučnoj kuhinji spremio naš Institut za fiziku. Mladi istraživači otkrili su da u prirodi, ipak, postoje jedinstvene stvari – ljuspice sa krila leptira koje je nemoguće kopirati pa se zato mogu koristiti za zaštitu novčanica, kartica, umetnina, vrednih modnih predmeta i podataka.

„Ne pipaj gusenice golim rukama” – upozorenje je na jednoj od kutija u njihovoj laboratoriji. Na zid je naslonjeno nekoliko mreža za hvatanje leptira. Njih, kažu, najčešće koristi biolog Danica Pavlović koja priprema i doktorat na temu optičkih osobina krila ovih insekata.

– Jednog dana izlazimo napolje i vidimo kolege koje su se okupile u uglu dvorišta. Pomislili smo da se nešto događa i kad smo stigli vidimo Danicu kako trčkara parkom za leptirićima – smeju se njene kolege pokazujući na takozvanu farmu leptira, komoru u kojoj uzgajaju vrste potrebne za „Teslagram”.

Ne otkrivaju koju vrstu koriste. To je poslovna tajna. Ali, znajte, kažu, da su to leptiri najlepših boja.

Oni ne ubijaju ove insekte. Pošto je njihov životni vek kratak, kada uginu, sledi „žetva ljuspica”, odnosno njihovo sakupljanje, objašnjava Stevan Jovanović, mašinski inženjer iz ovog tima.

– Veliki deo posla uradila je sama priroda. Pločica prečnika desetog dela milimetra je vrlo složena i ne mogu se naći dve iste. Kad leptir ugine, mi je skinemo tehnologijom koju smo sami razvili i nanesemo na objekat koji štitimo, bilo da je to novčanica, ili neka tkanina. Po nanošenju zaštitnog sloja dobijamo nemodifikovani objekat sa „tačkicom” za koju samo vlasnik zna gde je – objašnjava Jovanović.

Svaka kartica, dodaje Danica, nosiće svoju ljuspicu koja će biti zabeležena u bazi podataka. Na osnovu poređenja sa tom bazom, biće jasno da li je u pitanju original ili kopija. Kada projekat zaživi, dosadašnja tehnologija očitavanja moraće da se prilagodi jer, kaže Dimitrije Stepanenko, trenutni optički čitači ne mogu da prepoznaju informacije koje ova ljuspica nosi.
– To je vrlo slično otisku prsta, samo što je ovo trodimenzionalna struktura koja ne može da se kopira jer ima neke dodatne osobine. Čak postoje načini da se kopira i DNK, ali za sada ne postoji tehnologija kojom bi mogla da se falsifikuje ljuspica sa krila leptira – ističe fizičarka Marija Mitrović Dankulov.

Ideja potiče od Dejana Pantelića i njegovog istraživačkog tima koji je još 2011. tvrdio da ovaj izum može da se primeni u sferi bezbednosti, kaže Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra. Trenutni projekat naučnici rade u saradnji sa firmom „Kvadra grafik” koja se bavi pametnim i bezbednosnim štampanjem. Polja primene „Teslagrama” su, kaže Lazović, veoma široka, a potencijalni partneri su im banke, firme koje se bave sigurnosnim sistemima, države. Zbog globalne vrednosti izuma, poneo je i ime po našem velikom naučniku – da naglasi vezu sa zemljom porekla. Kao važan izum „Teslagram” su već prepoznale „Canadian Bank Note”, firma koja štampa kanadski dolar, ali i nuklearna elektrana „Krško” koje su zainteresovane za saradnju sa našim naučnicima.

– Postoji i nešto što je važnije od same tehnologije, a to je formiranje tima i kapaciteta za inovacije. U ovom trenutku, pred ulaskom smo u Evropsku uniju koja nudi značajne fondove namenjene nauci i inovacijama. Zato je važno da izgradimo naučne timove, ojačamo institucije, te deo tih sredstava privučemo u Srbiju i omogućimo razvoj domaće nauke – zaključuje Saša Lazović.

I Holanđanin u timu

Na projektu „Teslagram” angažovan je i Holanđanin Vilem Viktor van Gerven. On je, objašnjavaju članovi tima, imao važnu ulogu u istraživanjima jer im je doneo sveže znanje i nešto drugačiji pristup radu.

– Došao sam da dam sve od sebe i pomognem projektu. Primetio sam da je vašim ljudima često sama diskusija važnija od onog o čemu se diskutuje, ali i da se ljudi plaše da pokušaju da ne bi pogrešili. Ipak, iako na zapadu ima mnogo više novca, i stvari možda deluju bolje nego ovde, u Srbiji se osećam slobodnije nego tamo – priznaje ovaj naučnik.