„Beograd na vodi" neće biti Dubai u Evropi

Lepši, mlađi i plavlji, sve ostalo će naučiti, bio je jedan od prvih komentara na vest da je gradonačelnik Siniša Mali juna 2014. imenovao tada tridesetpetogodišnjeg Milutina Folića za gradskog arhitektu. Za činovnike uprave u početku je bio onaj koji je zadužen za lepotu u gradu, a pojedini njegovi profesori bili su uvereni da je on „mali koji obećava”. Tri i po godine kasnije Folić je dobio nagradu „Najevropljanin” za metropolitenski urbanizam. Drži je u kabinetu u Starom dvoru u blizini radnog stola na kojem je skulptura patrijarha Pavla.

Šta vas je preporučilo za to priznanje?

Ljudi koji dodeljuju nagradu prepoznali su projekat IME (Identitet – mobilnost – ekologija) koji je urađen po modelu kako se decenijama uređuju Beč, Kopenhagen, Ljubljana i Budimpešta. Zapala im je za oko nova hijerarhija u saobraćaju gde prioritet ima pešak, biciklista, gradski prevoz, automobil je na poslednjem mestu. Dopalo im se i 20.000 kvadrata novih pešačkih zona, trg na Slaviji i Cvetni trg, sređeni park Ušće i Pionirski park, više od 100 urbanih džepova, kilometar Savske promenade sa drvoredima, biciklističkim stazama, dečjim igralištima i silascima na reku.

Ima li smisla praviti pešačke zone, a da grad sa oko dva miliona stanovnika još nema metro?

Pešačke zone i metro nisu usko povezani. Kada završimo obilaznicu, rasteretićemo deo auto-puta koji prilazi kroz grad. Izgradnjom Topčiderskog i tunela koji će povezati Savski i Dunavski amfiteatar, i podizanjem novog Savskog mosta sa većim kapacitetom i drumskog preko Ade Huje drastično ćemo smanjiti saobraćajne gužve u centru i zagađenje. Uz saobraćajne trake već ubacujemo biciklističke staze, drvorede i humanizujemo Beograd. Pravimo grad za ljude.