Na Božić smo svi na dobitku

Božić je rođendan Boga na zemlji. Na Božić se podsećamo božje dobrote jer je božićnim rođenjem Bog posvedočio da nas voli. Bilo je potrebno da nam iznova garantuje svoju ljubav, da mu je stalo do nas. Naš život je komplikovan i težak, a Gospod kao da kaže: „Da, jeste, ali ću vam pokazati kako se živi. Vi ste pomišljali, ljudi, da ste ostavljeni, da ste sami. Pojavljuju se čamotinja i očajanje, ali evo, ja sam sa vama.”

Ovo je jedna od poruka episkopa mileševskog Atanasija Rakite, koji u božićnom intervjuu „Politici” naglašava koliko je značajno da stalno treba da se podsećamo šta je Božić. 

Činite li to jer često zaboravljamo zašto slavimo najradosniji hrišćanski praznik i šta on zapravo znači?  

Kao u pismenom zadatku, događa se da đaci promaše temu. Ko je subjekat praznovanja? Nisam ja, ili bilo koji čovek, već Bog. Dajte makar da na Božić Bog bude u centru naših razmišljanja, naših odnosa. Na Božić govorimo o Bogu. To je najveći rođendan koji se slavi u istoriji čovečanstva. Svi smo na Božić, Hristovim rođenjem, na dobitku. Dobili smo Boga za prijatelja. I taj naš prijatelj je najuniverzalniji prijatelj. I učitelj i lekar, i branitelj i odbranitelj, naš zaštitnik, naš vaskrsitelj. On je i lečio i tešio, štitio nas od neprijatelja. A naši pravi neprijatelji jesu greh i smrt. 

Da li smo zaista svi na dobitku? Možda zbog te sumnje zaboravljamo koji je pravi cilj slavljenja Božića? 

Vidimo da se na Božić raduju i u vojničkim kampovima onih koji vrše agresiju nad nevinim narodima, i to je najveća tragikomedija koju možemo videti.