Padobranac u mantiji

Svo­je naj­ve­će pa­si­je vla­di­ka pa­krač­ko-sla­von­ski Jo­van (Ću­li­brk) ve­zu­je za ne­bo. Po­red to­ga što se pre če­tvrt ve­ka okre­nuo ne­be­skim vred­no­sti­ma i u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru ži­vot po­sve­tio slu­že­nju Bo­gu, ovaj sve­stra­ni epi­skop iza­brao je još jed­no opre­de­lje­nje ko­je ga i bu­kval­no ve­zu­je za vi­si­ne. Ne­ka­da­šnji sta­re­ši­na ma­na­sti­ra Mo­rač­nik na Ska­dar­skom je­ze­ru je­dan je od dvo­ji­ce epi­sko­pa Srp­ske cr­kve ko­ji su pri­pad­ni­ci 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de: uz nje­ga, to je i vla­di­ka ti­moč­ki Ila­ri­on. 

Za epi­sko­pa Jo­va­na pa­do­bran­stvo je „za­di­vlju­ju­ći pod­vig i ne­što či­me se ba­ve iza­bra­ni pri­pad­ni­ci ljud­skog ro­da”. Ka­že da se na ovom sve­tu još ni­je ro­dio onaj ko se ne po­no­si svo­jim pa­do­bran­skim kri­li­ma, zna­kom ko­ji do­bi­ja sva­ki pa­do­bra­nac ka­da oba­vi obu­ku i sve pred­vi­đe­ne sko­ko­ve. 

Za nje­ga su svi voj­ni pa­do­bran­ci sve­ta jed­no brat­stvo i od­re­da se di­če tom po­seb­no­šću.