Posle ženidbe čovek i nema autobiografije

„Moj hu­mor iza­zi­va­ju­ći smeh na usna­ma ubla­ža­va su­ro­vost ži­vo­ta”, go­vo­rio je svo­je­vre­me­no Bra­ni­slav Nu­šić (8. ok­to­bar 1864 – 19. ja­nu­ar 1938), dram­ski pi­sac, pri­po­ve­dač, no­vi­nar, di­plo­ma­ta... Na Bo­go­ja­vlje­nje, 19. ja­nu­a­ra 2018. na­vr­ša­va se 80 go­di­na od ka­da je slav­ni  ko­me­di­o­graf sa ovog sve­ta oti­šao u be­smrt­nost za­hva­lju­ju­ći svo­jim de­li­ma „Sum­nji­vo li­ce” , „Na­rod­ni po­sla­nik”, „Oža­lo­šće­na po­ro­di­ca”, „Vlast”…  

Nu­šić ni­je bio sa­mo du­ho­vit u svo­jim de­li­ma već i u pri­vat­nom ži­vo­tu. Znao je, be­le­že hro­ni­ča­ri, da se na­ša­li ka­ko na svoj, ta­ko i ra­čun po­li­ti­ča­ra, sa­vre­me­ni­ka na auten­ti­čan, svoj­stven na­čin. 

Pri­ča­lo se da je još kao de­te bio ne­mi­ran u ško­li.