Uzimaju od sitih pa dele sirotinji

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka
Ba­nja­lu­ka – Pro­šav­ši po­red tvr­đa­ve Ka­stel, pa pre­ko grad­skog mo­sta, Uli­com ca­ra La­za­ra, na­i­la­zi se na ma­lu ko­šni­cu ži­vo­ta i pro­to­ka lju­di, oma­nju ras­kr­sni­cu grad­skih kre­ta­nja i su­sre­ta, ko­ja je ne­ka­da i po­ne­la na­ziv ko­ji je i da­nas uvre­žen me­đu Ba­nja­lu­ča­ni­ma – „Ma­la ča­r­ši­ja”. Pu­ta­nja je to ko­jom se od ba­nja­luč­kog grad­skog cen­tra pre­ko re­ke Vr­bas sti­že do se­di­šta udru­že­nja či­ja je sva neo­bič­nost mo­žda baš po to­me što su, vre­me­ni­ma upr­kos, ta­ko – obič­ni. 

Jer mi­si­ja Smi­lje, Na­ta­še, Jo­van­ke, Da­ni­ce, De­ja­na, Ta­ma­re, Ne­še, El­mi­ra, Sto­ja­na, Vin­ka, Dra­ga­ne, Di­te i ne­ko­li­ci­ne osta­lih vo­lon­te­ra oku­plje­nih u „Mo­za­ik pri­ja­telj­stva”, je­ste, da upo­tre­bi­mo mo­de­ran reč­nik, vo­lon­ter­ska i ak­ti­vi­stič­ka, ali ne ka­ko bi se da­lo po­mi­sli­ti na­pre­čac. Njih oku­plja že­lja da pri­ku­pe od onih ko­ji ima­ju vi­ška, ko­ji­ma pre­tek­ne, ka­ko bi po­mo­gli oni­ma ko­ji­ma je to mo­žda je­di­no to­ga da­na.