Iz Depresije u novi stan

No­vi Sad – Ve­li­ka po­ro­di­ca Đur­kić ne­str­plji­vo če­ka Bo­žić. Ubr­zo po­sle pra­zni­ka, ro­di­te­lji i pe­to­ro de­ce tre­ba da se pre­se­le u no­vi dom iz udže­ri­ce u ko­joj sa­da ži­ve. Sta­nu­ju na adre­si ko­ja se u No­vom Sa­du na­zi­va De­pre­si­ja. Ta­ko­re­ći, to je li­va­da na ru­bu ur­ba­nog Li­ma­na, ko­ja se spre­ma za pri­vat­nog in­ve­sti­to­ra. Zbog to­ga Đur­ki­ći mo­ra­ju da se ise­le, pa su No­vo­sa­đa­ni po­kre­nu­li hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju u ko­joj su za ku­po­vi­nu ku­će si­ro­ma­šnoj po­ro­di­ci pri­lo­ži­li oko mi­li­on di­na­ra. 

Kra­jem pro­šle go­di­ne upla­ćen je de­po­zit i ku­ća je ku­plje­na na li­ci­ta­ci­ji za 1.125.000 di­na­ra, po­da­ci su udru­že­nja gra­đa­na „No­vi Sad” ko­je je or­ga­ni­zo­va­lo ak­ci­ju. Vla­snik ku­će bi­će maj­ka Bo­ja­na Đur­kić, ka­zao je na­šem li­stu pred­sed­nik udru­že­nja Go­ran Baj­šan­ski, pro­sla­vlje­ni spor­ti­sta i hu­ma­ni­ta­rac, do­bit­nik No­vem­bar­ske po­ve­lje No­vog Sa­da za pro­šlu go­di­nu.

„Ja­ko sam za­hval­na svi­ma ko­ji su po­mo­gli. Pre­se­li­će­mo se po­sle Bo­ži­ća. Imam pu­no po­ve­re­nje u Go­ra­na”, ka­že nam Bo­ja­na.

Bor­ba za sva­ki di­nar po­če­la je pro­le­tos, ka­da je Baj­šan­ski alar­mi­rao jav­nost da po­ro­di­ca mo­ra da se ise­li jer je grad pro­dao plac pri­vat­nom in­ve­sti­to­ru. Udru­že­nje „No­vi Sad” je or­ga­ni­zo­va­lo ma­ni­fe­sta­ci­je, kon­cer­te i sla­lo ape­le za po­moć Đur­ki­ći­ma na raz­li­či­te adre­se. 

Ško­la „Žar­ko Zre­nja­nin” u ko­ju de­ca idu ta­ko­đe je mno­go po­mo­gla u an­ga­žo­va­nju jav­no­sti i pri­ku­plja­nju nov­ca za po­ro­di­cu nje­nih đa­ka. Na kon­cer­tu ko­ji su kra­jem go­di­ne pri­re­di­li de­ca i na­stav­ni­ci sa­ku­plje­no je, pre­ma po­da­ci­ma udru­že­nja, 102.000 di­na­ra. 

A grad, pi­ta­mo Bo­ja­nu, da li je po­mo­gao. „E pa to je”, vr­ti gla­vom, „valj­da oni tre­ba da bri­nu o lju­di­ma ko­ji ova­ko ži­ve; do­bi­la sam od njih ne­ku po­moć ko­ja mak­si­mal­no mo­že bi­ti 40.000 di­na­ra.” Po nje­nom sve­do­če­nju, od te su­me su 30.000 di­na­ra upla­ti­li za ku­po­vi­nu ku­će, a osta­tak su osta­vi­li da, ka­ko ka­že, ima­ju za tro­še­nje. 

Pre 15 go­di­na na­sta­ni­la se u De­pre­si­ji za­jed­no sa su­pru­gom. Tu im se ro­di­lo i ra­slo pe­to­ro de­ce, da­nas uz­ra­sta 7–14 go­di­na. Te­ku­ću vo­du u udže­ri­ci ne­ma­ju, a stru­ju su „ne­ka­ko do­ve­li”. Nji­ho­vo dvo­ri­šte je pu­no ot­pa­da, jer ži­ve od sa­ku­plja­nja i pro­da­je se­kun­dar­nih si­ro­vi­na. „Pri­mam deč­ji do­da­tak, za njih pe­to­ro za­jed­no 10.000 di­na­ra, i so­ci­jal­nu po­moć 16.000 di­na­ra”, sa­bi­ra Bo­ja­na.

Ku­ća u ko­ju će se pre­se­li­ti, po nje­nim re­či­ma, ima če­tr­de­se­tak kva­dra­ta. Ni­je joj va­žno ko­li­ko je ve­lik bu­du­ći dom, jer je sve bo­lje, ka­ko na­po­mi­nje, od ovo­ga što sad ima­ju.

Ina­če, no­vo­sad­ske po­ro­di­ce sa tro­je i vi­še de­ce, ko­je za raz­li­ku od Đur­ki­ća ima­ju grad­sko gre­ja­nje, vo­du iz si­ste­ma i ko­ri­ste uslu­ge od­no­še­nja sme­ća, grad po­ma­že uma­nje­njem pla­ća­nja ovih oba­ve­za dok se de­ca ško­lu­ju a naj­du­že do 26. go­di­ne. Kad je u po­ro­di­ci tro­je, če­tvo­ro ili pe­to­ro de­ce, uma­nje­nje je do 30 od­sto, za še­sto­ro, sed­mo­ro i osmo­ro – 40 od­sto, a kad je de­ve­to­ro i vi­še de­ce – 50 od­sto. 

Pra­vo na ma­nji ko­mu­nal­ni ra­čun pro­šle go­di­ne ostva­ri­lo je 1.466 po­ro­di­ca. Od to­ga ih je 1.357 sa tro­je de­ce, 97 – sa če­tvo­ro de­ce, se­dam – sa pe­to­ro de­ce, jed­na – sa še­sto­ro de­ce, tri – sa sed­mo­ro de­ce i jed­na po­ro­di­ca sa osmo­ro de­ce, na­ve­li su za naš list u Grad­skoj upra­vi za so­ci­jal­nu i deč­ju za­šti­tu.

Još 134 po­ro­di­ce pod­ne­le su zah­tev za uma­nje­nje, ali one ni­su is­pu­ni­le uslo­ve pro­pi­sa­ne od­lu­kom o utvr­đi­va­nju kri­te­ri­ju­ma za uma­nje­nje oba­ve­za pla­ća­nja ko­mu­nal­nih uslu­ga po­ro­di­ca­ma sa tro­je i vi­še de­ce u 2017.

„Grad No­vi Sad uvr­stio je bri­gu o po­ro­di­ca­ma sa tro­je i vi­še de­ce u pri­o­ri­te­te u obla­sti so­ci­jal­ne i deč­je za­šti­te”, ka­žu u upra­vi.