Kraljeva povelja u temelju parlamenta

„Ni­je po­stid­no, za­to što smo tek da­nas do­vr­ši­li ovaj rad, jer za to smo vre­me stvo­ri­li le­pu na­šu do­mo­vi­nu”, re­kao je pred­sed­nik par­la­men­ta Ste­van Ći­rić u du­gač­kom po­li­tič­kom go­vo­ru na sve­ča­no­sti osve­će­nja no­ve zgra­de Na­rod­ne skup­šti­ne u ne­de­lju, 18. ok­to­bra 1936. go­di­ne. Do­mo­vi­na o ko­joj je reč je, na­rav­no, Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja, a no­va zgra­da par­la­men­ta gra­đe­na je bli­zu tri­de­set go­di­na zbog to­ga što su rad­ni­ci si­lom pri­li­ka po­sta­ja­li rat­ni­ci: osta­vlja­li su „če­kić na stra­nu” i uzi­ma­li „dru­go oru­đe, če­kao ih je no­vi po­sao: tre­ba­lo je iz­gra­di­ti na­ro­du ve­li­ku otadž­bi­nu”. 

Pro­šle go­di­ne na­vr­še­no je 110 go­di­na od po­sta­vlja­nja ka­me­na te­melj­ca za ovo zda­nje, či­ja je iz­grad­nja, kao i (pre)na­me­na, svo­je­vr­sno sve­do­čan­stvo bur­nog 20. ve­ka na pro­sto­ru dr­ža­va či­ji je Be­o­grad bio glav­ni grad. Pr­vo Sr­bi­je, a on­da kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Zda­nje je za­vr­še­no kao zgra­da na­rod­nog pred­stav­ni­štva kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta u nje­mu je bi­la oku­pa­ci­o­na ci­vil­na upra­va za Sr­bi­ju, a po­sle je slu­ži­lo kao naj­vi­ši dom DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG.