Razbijanje straha od visine i planinarenje

Jed­na Iva­na iz Be­o­gra­da re­ši­la je da pr­vu no­vo­go­di­šnju od­lu­ku spro­ve­de na po­čet­ku go­di­ne, i to od­mah 1. ja­nu­a­ra. Že­lja joj je bi­la da po­be­di strah od vi­si­ne, a ka­ko bi se što bo­lje sa njim su­o­či­la od­lu­či­la je da se pop­ne na 122. me­tar Aval­skog tor­nja, na vi­di­ko­vac sa kog po­gled pu­ca ne sa­mo na go­to­vo ce­lu pre­sto­ni­cu, već i na Šu­ma­di­ju, voj­vo­đan­ske rav­ni­ce i ko­lu­bar­ski kraj. Uz po­dr­šku su­pru­ga, Iva­na se po­pe­la na vrh tor­nja, a sa­mo ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka ka­sni­je vest o po­be­đe­nom stra­hu po­de­li­la je po­sred­stvom dru­štve­nih mre­ža. 

I ni­je bi­la je­di­na ko­ja je za pra­zni­ke po­se­ti­la be­o­grad­sku pla­nin­sku le­po­ti­cu. Nje­ne ča­ri ot­kri­va­li su i stra­ni tu­ri­sti, a mno­gi Be­o­gra­đa­ni su u gru­pa­ma u pr­vim ja­nu­ar­skim da­ni­ma pe­ša­či­li i pla­ni­na­ri­li. Ava­la po­sled­njih go­di­na ma­mi ne sa­mo le­ti ne­go i zi­mi jer ko­nač­no nu­di me­sta gde po­se­ti­o­ci mo­gu da se okre­pe. Osim oro­nu­log ho­te­la „Ava­la”, u pod­nož­ju tor­nja je ka­fić, su­ve­nir­ni­ca, et­no-ga­le­ri­ja... 

U kom­plek­su je i cr­kva brv­na­ra i dr­ve­ne ku­ći­ce sa su­ve­ni­ri­ma. One su po­sta­vlje­ne i na sta­zi ko­ja vo­di do spo­me­ni­ka Ne­zna­nom ju­na­ku. Ovo ko­lo­sal­no zda­nje od cr­nog mer­me­ra go­di­na­ma je ošte­će­no, plo­če na pla­tou su po­pu­ca­le i upr­kos broj­nim obe­ća­nji­ma da će bi­ti ob­no­vlje­no to se još ni­je do­go­di­lo. Sve to ipak pa­da u dru­gi plan dok vas zra­ci sun­ca ko­ji se pro­vla­če kroz obi­lje ze­le­ni­la mi­lu­ju, a čist va­zduh očas po­sla otva­ra si­nu­se.  

Naj­vi­še pa­žnje po­se­ti­la­ca ipak pri­vla­či ele­gan­tan i do­sto­jan­stven „gro­mo­bran iz­nad Be­o­gra­da” ko­ji go­di­na­ma pod­u­pi­re pre­sto­nič­ko ne­bo. Vi­sok 204,68 me­ta­ra, odav­no je pre­va­zi­šao svo­ju teh­nič­ku ulo­gu „ču­va­ra” ko­mu­ni­ka­ci­o­ne opre­me raz­li­či­tih ope­ra­te­ra. Da­nas je Aval­ski to­ranj jed­na od naj­a­trak­tiv­ni­jih tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja Be­o­gra­da i Sr­bi­je. U to­ku je­se­ni i zi­me od gra­da do nje­ga i ostat­ka Ava­le ne po­sto­ji di­rek­ti­va ve­za jav­nim pre­vo­zom, ali to ne zna­či da tu­ri­stič­ka pri­vlač­nost pla­ni­ne i tor­nja opa­da. Ovo­me su ve­ro­vat­no do­pri­ne­li i pro­šlo­go­di­šnji no­vi­te­ti u kom­plek­su oko tor­nja ko­jim ru­ko­vo­di JP „Emi­si­o­na teh­ni­ka i ve­ze”. On je, osim ka­fi­ćem i su­ve­nir­ni­com, ople­me­njen broj­nim dru­gim sa­dr­ža­ji­ma. Na otvo­re­nom de­lu kom­plek­sa iz­gra­đe­ni su i ure­đe­ni mul­ti­funk­ci­o­nal­ni sport­ski te­re­ni za ma­li fud­bal, ru­ko­met i ko­šar­ku sa ra­sve­tom i tri­bi­na­ma i te­re­ta­na na otvo­re­nom ko­ja je pot­pu­no opre­mlje­na spra­va­ma za ve­žba­nje, te­pih tra­vom i če­sma­ma. U okvi­ru kom­plek­sa se sa­da na­la­zi i deč­je igra­li­šte, a maj­ke sa ko­li­ci­ma i oso­be sa po­seb­nim po­tre­ba­ma sa­da lak­še sti­žu do vr­ha tor­nja, za­hva­lju­ju­ći no­vom lif­tu. Zbog sve­ga to­ga pod­nož­je ovog aval­skog di­va po­sta­lo je pra­vo me­sto za ce­lo­dnev­nu za­ba­vu. A da bi po­se­ti­o­ci­ma ko­ji ov­de do­đu bo­ra­vak bio još ugod­ni­ji ure­đen je i za­tvo­re­ni pro­stor sa no­vim pul­tom za pro­da­ju ula­zni­ca i dru­gim tu­ri­stič­kim i ugo­sti­telj­skim sa­dr­ža­ji­ma.

– Iz­u­zet­no smo po­no­sni što je Aval­ski to­ranj, ko­ji je naj­va­žni­ji te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ni obje­kat u ze­mlji, u to­ku pro­šle go­di­ne pri­vu­kao re­kor­dan broj po­se­ti­la­ca, go­to­vo 155.000, što je za oko 15 od­sto ve­ća po­se­ta ne­go u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne. Za­to pla­ni­ra­mo da i u ovoj go­di­ni or­ga­ni­zu­je­mo mno­štvo za­ni­mlji­vih pro­gram­skih sa­dr­ža­ja ko­ji će Be­o­gra­đa­ni­ma i tu­ri­sti­ma bo­ra­vak na Ava­li uči­ni­ti još pri­jat­ni­jim – is­ta­kao je Bran­ko Go­gić, v. d. di­rek­to­ra JP „Emi­si­o­na teh­ni­ka i ve­ze”.