Jedinstveni protesti, dvostruki odgovori

Utihnuli su veliki protesti koji su zahvatili desetine gradova širom Irana i odneli 22 života. Ljude koji su demonstrirali zbog sve težeg života, socijalnih nepravdi, opadajućeg standarda, nezaposlenosti, korupcije, profiterstva na crnim tržištima i nedostatka sloboda zamenile su na ulicama pristalice režima.

Da li će demonstracije biti povod da se hronični problemi reše, kako očekuje predsednik Hasan Rohani, ili će se narodni bunt usmeriti na obračun sa SAD, Izraelom i Saudijskom Arabijom, koje je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei identifikovao kao podstrekače nemira?

Iran je ušao u fazu koja razotkriva koncepcijski sukob između tvrdog teokratskog krila, koje simbolizuje vrhovni vođa, i liberalnijih sledbenika predsednika. Iako su i jedan i drugi pripravni da brane sistem Islamske Republike Irana, tokom protesta Hamnei je zapaljivo govorio o „sabotaži neprijatelja”, odmereniji Rohani je izjavljivao da „ne vode sve demonstrante strani elementi”.

Prvi smatra da se radi o pretnji Iranu, drugi kaže: „Čini se da protesti predstavljaju pretnju, ali oni su u stvari prilika da vidimo gde su problemi.”

Hamnei se nije bavio unutrašnjim motivima bunta. Rohani je pokazao razumevanja za nezadovoljstvo zbog toga što je politička elita nacionalnu ekonomiju stavila u službu sopstvenih interesa: „Njihove kritike su opravdane.”

Prvi je pokazao da je silom spreman da brani sistem preteći i smrtnim kaznama, drugi se pridružio onima koji su upozoravali da se vlasti neće ustručavati da udari na „male grupe” izgrednika koji krše zakon, ali je priznao da nisu svi izašli zbog ekonomskih nedaća: „Jedan od zahteva naroda je otvorenija atmosfera.”