Trgovinski rat EU i Rusije oko svinjetine

Uz sve ostale sankcije kojima se međusobno tuku Evropska unija i Rusija, Brisel traži od Svetske trgovinske organizacije (STO) i dozvolu da na rusku robu zavede tarife kojima bi od Moskve naplatio štetu od 1,4 milijarde evra godišnje, načinjenu njenom zabranom uvoza evropske svinjetine iz 2014, koja je još na snazi.

Ovaj problem je nekoliko meseci stariji od prvih evropskih sankcija uvedenih u julu 2014. godine zbog aneksije Krima, odnosno od ruskih kontramera, koje su uključile i embargo na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU. Razlog koji su vlasti u Moskvi tada dale za zabranu evropske svinjetine bio je svinjski grip registrovan u Poljskoj i Litvaniji. Upravo su se litvanski zvaničnici u ono vreme prvi požalili kako su te sankcije nepoštene jer je, navodno, epidemija verovatno bila potekla iz Rusije. EU je tvrdila da je u svakom slučaju nepotrebno da se embargo protegne na sve svinjske prehrambene proizvode iz Evrope.

Krajem 2014. godine, Rusija je proglasila kraj tih mera, ali Brisel tvrdi kako su one samo formalno ukinute dok su u praksi produžene opštim kontrasankcijama Kremlja prema EU. Cela stvar je na razmatranje predata telima STO, koja su u februaru prošle godine zaključila da se ruska zabrana protivi pravilima te organizacije i dala Moskvi rok do decembra da je poništi. To se nije desilo, mada nije poznato ni da li je Rusija iskoristila ovu priliku da, u odsustvu strane konkurencije, kao što je najavljivala, razvije sopstvenu industriju mesa.

U decembru je EU prvi put objavila i procenu štete koju je zbog ovoga pretrpela: 1,4 milijarde evra godišnje, kolika je bila vrednost njenog izvoza svinjetine u Rusiju. Povrh toga, EU želi da naplati i još 15 procenata kamate. To ne bi učinila propisivanjem klasične kazne koju bi Rusija imala da podmiri, nego tarifama na njenu robu ako se sa tim bude složila STO.

Ta organizacija je ove nedelje objavila da će rasplet ovog spora prepustiti arbitražnom sudu. Suštinski, slučaj koji je EU pokrenula više se ne tiče samo fitosanitarne opravdanosti trgovinskih mera koliko i političkog rezona iza sankcija, što je za STO pipav teren, po kojem ona okleva da se nadalje kliza, ocenio je za „Politiko” neimenovani zvaničnik EU.

Da li zbog te uzdržanosti ili zato što bi joj suprotna odluka pričinila poteškoće i na drugim planovima, rusko ministarstvo za ekonomski razvoj je juče saopštilo da Rusija ne razmatra istupanje iz STO zbog spora oko uvoza evropske svinjetine.

„S obzirom na to da članstvo Rusije u STO obezbeđuje predvidivost i transparentnost pravnog okvira na stranim tržištima, nadležni ruski organi, u kontekstu diverzifikacije ruskog izvoza, trenutno ne razmatraju pitanje povlačenja Rusije iz STO”, navelo je, kako prenosi Tas i Tanjug, rusko ministarstvo.