Plaže za „sardina" turiste

Budva – Već se zna da će Crnogorske plaže, iako je turistička predsezona tek počela, biti prebukirane. Na njima u „špicu” sezone neće biti dovoljno mesta za sve koji su najavili dolazak na jug Jadrana.

Procene turističkih radnika Crne Gore govore da ima približno 400.000 kreveta, od čega je u privatnim kućama i stanovima više od 80 odsto. Ovaj trend se nastavlja, Crnogorsko primorje trenutno je najveće gradilište u regionu, pa bi broj kreveta ubrzo mogao da premaši pola miliona. To je velika opasnost po ovdašnji turizam, jer plaže od Igala do Ulcinja mogu maksimalno da prime oko 300.000 kupača.

Profesor strategije razvoja turizma dr Rade Ratković u više navrata je upozoravao na ovaj problem, naglašavajući da nije ponuđen program kako „neutralisati” ovoliki broj neturističkih kreveta.

I dok se jedni zalažu za obuzdavanje divlje i prekomerne gradnje, drugi, među kojima su često i oni koji odlučuju, mišljenja su da se kamenita žala moraju pretvoriti u kupališta, i da beton na novim plažama treba duboko da zađe u more. Koliko to košta i, posebno, koliko i kako ugrožava prirodni spoj kamena, peska i mediteranskog rastinja, koje pred naletima bagera nestaje, niko ne pominje.

Što se hotelskih kreveta tiče, njih je sada oko 40.000. Planovi nagoveštavaju intenzivnu gradnju novih, pa bi do 2020. godine trebalo da u hotelskim zdanjima viših kategorija bude oko 100.000 postelja.

– Svakako da je dobro da broj kreveta u kvalitetnim hotelima koje zahteva savremeno tržište bude povećan. No, istovremeno bi morala da bude obuzdana enormna gradnja „stanova za tržište”, što je već godinama glavni biznis uz obalu. Upravo takvi neturistički kreveti mogli bi da budu najveća brana realizaciji planova razvoja, pre svih, turističkih. Ukoliko ne uslede prave i adekvatne mere, sledi potpuna degradacija turizma – istakao je profesor Ratković.

Neki od kolega ovog profesora smatraju da odbrana upravo leži u gradnji novih hotela, jer će na taj način domaća radinost izgubiti tržišnu orijentaciju. Takve krevete će, kažu, malo ko koristiti.

Ova teza je dosta klimava, ako se ima u vidu da vlasnici stanova iz raznih krajeva bivše Jugoslavije i sveta tokom leta dovode „armiju” prijatelja. Da li oni njima plaćaju boravak, ili ne, manje je važno. Ono što je izvesno, jeste to da svi zajedno, s turistima koji se odmaraju u hotelima i kod meštana koji izdaju kuće, „pritiskaju” plaže na kojima je već pretesno. Po svetskim standardima, na jednog kupača treba da „dođu” tri do četiri kvadratna metra peska. Već godinama na tolikom prostoru gura se njih pet, šest.

Ima i onih koji rešenje vide u – rušenju. Sve češće se čuje da treba slediti primer Španije koja je uklonila uz svoje obale mnogo prekomernih objekata starije gradnje, pa je grupisanjem placeva dobila nova, sjajna zdanja sa dosta zelenila, parking prostora i drugih sadržaja kojih crnogorska obala nema. No, pri tom se zaboravlja da je Španija bogata, da od turizma zaradi godišnje i 80 milijardi evra. A Crna Gora tek nešto više od 300 miliona.

Stoga je možda najbolja ona ocena koju je dao ekspert za turizam UNDP-a Oliver Benet, naglašavajući da prostorni, urbanistički i slični planovi koje donosi Crna Gora i nisu loši, ali da nedostaje jedna stvar. A ona se zove: jasna vizija. Odnosno, pitanje je: gde to Crna Gora vidi sebe 2020. godine.