Kako je Mali Beograd ostao Mali

Subotica – Nije teško zamisliti ni nemaštinu koja ih je gonila, niti nadu koja ih je privlačila i nagoveštavala da negde postoje nepregledne njive i na njima kuće i život drugačiji od do tada poznatog. U prvom talasu, 54 porodice iz Krbavskog polja, oivičenog planinama, potrpale su svoju oskudicu u zavežljaje, majke su pokupile brojnu decu i krenule. Bila je 1920. godina i za njih je, iako su sada bili u istoj državi, Srbija bila otadžbina, a Beograd njeno centralno mesto. Do Beograda nisu stigli, zaustavili su se na gotovo pustom polju na severu tek formirane zemlje. Tu je svaki od dobrovoljaca, Solunaca, onih što je Mihajlo Pupin pozvao iz Amerike da dođu da se bore, dobio svojih pet hektara. Polja su bila ogromna, ali njihovo selo malo te su ga nazvali Mali Beograd. Ime su urezali u staro drvo topole koje je postalo centar oko kojeg se postepeno formiralo selo.