„Dadilje" za pse sve traženije

Njuškicu sam na nekoliko dana ostavila kod komšinice, ali sam se sve vreme plašila kako će se snaći kad počne novogodišnje gruvanje petardi i ne bude mene da mu odagnam strah, žali se vlasnica psa iz Kumodraža.

Ljubimca nije mogla da povede na praznično  putovanje, a nije ni znala kome bi, sem susetki, mogla da ga poveri. Voli svog kucova i ne veruje baš svakome. Kada bi, kaže, samo, postojao neko ko bi uvek mogao da joj pričuva ljubimca, a da ona bar jednom na put ode mirne glave znajući da joj je mezimac u sigurnim rukama.

Problem sugrađanke iz Kumodraža nije usamljen, a sa ovom brigom u prazničnom periodu suočava se veliki broj vlasnika životinja. Zato je u usponu jedna potpuno nova uslužna delatnost, a profesionalni šetači pasa i pet siteri (dadilje za kuce) koji životinje čuvaju u sopstvenim domovima ili ih obilaze u stanovima klijenata sve su traženiji.

Njihovu obuku već nekoliko godina organizuje Kinološka akademija koja je do sada odškolovala 33 osobe iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske. Prijave za najnoviji kurs u Beogradu su u toku, a predavanja koja će držati Dunja Kovač, veterinar bihejviorista počinju 24. februara.

– Da bi se neko upisao na kurs za profesionalne šetače treba da bude stariji od 18 godina. Ne mora da ima iskustva u radu sa psima, ali je važno da je motivisan i da ima želju da stiče nova znanja i veštine. Naravno, najbitnije je da voli pse. Naši polaznici su uglavnom mlađi ljudi koji imaju svoje ljubimce ili žele da prošire znanja o njima, iako je bilo i šetača starijih od 50 godina – objašnjava Darko Drobnjak, direktor Kinološke akademije i dodaje da sve „kursadžije” imaju priliku da uče o rasama, zdravstvenoj zaštiti i nezi pasa.

Najveći akcenat se, kaže, stavlja na razumevanje govora tela, na komunikaciju kuca s ljudima i „trikove” za prepoznavanje straha, stresa, agresije i anksioznosti kod životinja. Polaznici uče i da se ponašaju kao sopstveni menadžeri, da nalaze sebi klijente i kako da se odnose s njima.

– Veoma je bitna praktična nastava, gde polaznici upoznaju tehnike pozitivne motivacije i prepoznavanje emocija kod pasa. Savetujemo im šta da rade u takvim situacijama, na koji način da se ponašaju sa psom na javnim površinama, kako da formiraju grupu pasa koju će šetati... –  dodaje Drobnjak.

Za šetanje psa, kaže, nije dovoljno staviti mu povodac.

– U pitanju su ljudi koji ne šetaju svog psa, koga poznaju i  znaju njegove navike i reakcije, već vreme provode sa tuđim ljubimcem. Na ovom kursu oni zato uče da prepoznaju i poprave sve ono što može biti problem tokom šetnje, ali i kako da savetima i preporukama to znanje prenesu vlasniku – kaže ovaj veterinar.

Šetači pasa, ili pet siteri, još uvek sebi ne mogu da obezbede redovnu i dovoljnu mesečnu zaradu, ali potreba za uslužnim čuvanjem i šetanjem kućnih ljubimaca raste iz godine u godinu. Najtraženiji su u velikim gradovima gde zbog načina života dosta vlasnika svojim ljubimcima ne može da se posveti onoliko koliko bi trebalo.

– Šetač i pet siter mogu zatrebati gotovo svakom vlasniku tokom putovanja i odlaska na godišnji odmor kada ne može sa sobom da povede psa ili da ga poveri na čuvanje nekoj osobi od poverenja. Najčešće su, ipak, neophodni ljudima koji veći deo dana rade i nemaju vremena za svakodnevne šetnje sa svojim ljubimcem – objašnjava Drobnjak dodajući da je najveća potražnja za „kursistima” Kinološke akademije upravo u vreme praznika i tokom leta.